Када приметите да вам лаптоп почне спорије радити, да ли га требате без размишљања заменити новим или покушати са јефтинијом варијантом која ће убрзати рад вашег рачунара? Они којима новац „није проблем“ сигурно ће изабрати прву опцију. Не моћемо рећи да није добар избор, али можемо рећи да и ова друга могућност није лоша.

Да ли постоји нека ствар која може више да вас изнервира од рачунара који ради споро? Предлажемо вам да примените неке од наших савета и убрзате свој лаптоп, да не бисте морали да купујете нови бар још неко време.

Требате покушати са свим могућим опцијама пре него одете у радњу по нови рачунар. За неке од преглога које вам овога пута дајемо није вам чак потребно никакво предзнање, док је за неке потребна мала консултација са познаваоциоцима овог посла.

Дефрагментација хард диска

Пошто је брзина већи проблем код старијих лаптопова највероватније користите старији модел хард диска који је механички (ХДД). Управо таквим дисковима је потребан процес дефрагментације. Овај програм долази уз оператвни систем и није га тешко користити. Његов задатак је да споји датотеке које су се током рада „расуле“ по диску (често уношење и брисање података доводи до тога) у веће целине како би процесор могао брже да их чита и на тај начин добијате бржи рад компјутера.

Инсталирање најновије верзије оперативног система

Употреба старијег лаптопа обично значи и коришћење старије верзије Виндовса. Најчешће се користи Виндовс 7 за који је већ одавно престала подршка (апдејт), а то може да представља проблем у раду. Виндовс 10 и најновији Виндовс 11 су много боља опција јер су стабилнији и бржи, па ће прелазак на неки од њих бити препоручљив. Наравно за њих су потребнији и лаптопови који су мало бржи у раду. Зато нам су ови наши предлози важни, како бисте убрзали свој рачунар и могли да пређете н новију верзију оперативног система.

Чишћење непотребних фајлова

Обично би на компјутеру требало да буду две до три партиције, а она системска (Ц) би увек морала да има простора који би јој омогућавао удобан рад. Све податке које чувате на диску не би требало да се налазе у овој системској, већ у осталим. Препорука је и да направите фолдер за преузимање у некој другој партицији, сам систем га смешта у његовој партицији (Ц), и преусмерити у претраживачу који користите да преузете податке смешта у том новом фолдеру, како не би зауимали простора у партицији Ц и тако успоравали рад вашег лаптопа. Чување важних докумената на декстопу такође успорава рад вашег рачунара. Од помоћи око чишћења непотребних фајлова може бити и неки од програма који се зависно од произвођача имају различите називе а спадају у групу тзв. клинера и уклаљају кеширане податке.

Деинсталирање апликација које се не користе

Треба имати на уму да све апликације заузимају неки одређени простор, тако да што их више има логично је да ће беспотребно (поједине) заузимати простор и тако успоравати рад лаптопа. Принцип је врло сличан као код мобилних телефона. Већина људи управо због недостатка простора за инсталацију разних апликација купују нове телефоне. То је оно што покушавамо да објаснимо и у случају рачунара , да је могуће да још неко време користимо исти уређај ако водимо рачуна о свему овде наведеном. Имамо и програме који долазе уз систем, који нису штетни али су непотребни и заузимају тзв. РАМ меморију, па на тај начин „траже“ од нас да је проширујемо.

Надограђивање РАМ меморије

Радна меморија (РАМ) је једна од најваћнијих компоненти за ефикасан и брз рад вашег лаптопа. Она се брзо пуни јер се у њој сакупљају сви подаци које користите и које сам систем користи, као и поједине апликације које сте инсталирали. За поуздан рад некада је коришћена РАМ меморија од 2ГБ, затим је стандард подигнут на 4ГБ (још увек има доста таквих рачунара) али данас је то недовољно и неки препоручени минимум је 6 до 8 ГБ. Нпр. Виндовс 7 користи око 700МГ РАМ-а, док Виндонс 10 и 11 користе до 2 ГБ за нормалан рад. Овај податак доводи до закључка зашто је потребна надоградња радне меморије како би копјутер радио брже.

Употреба антивирусног програма

Вируси често знају да буду главни разлог успоравања рада вашег лаптопа. Зависно од тога какви су вируси у питању, они могу у потпуности а могу и делимично да успоравају рад. Препорука је имати лиценцирани антивирус програм, али има и оних који у бесплатној верзији доста добро обављају свој посао. Зависно од тога колико се користи лаптоп, шта се преузима са интернета, да ли се користе спољне меморије (УСБ Флеш, ЦД) треба се и толико често проверавати рачунар на вирусе јер неки злонамерни вируси могу да пробију „први одбрамбени зид“.

Чишћење лаптопа од прашине

Хардвер лаптопа је нарочито осетљив на прашину и она зна да буде највећи његов противник у ефикасном раду. Прашина је има свуда у простору па се тако и веома лако увуче у лаптоп. Њеним таложењем затварају се отвори на хладњаку који има задатак да избацује топлоту из кућишта и тако долази до подизања радне температуре процесора и на крају његовог прегревања. Пошто он има заштиту од квара изазваног прекомерном топлотом долази до гашења лаптопа (најчешћи разлог гашења је управо наведени). Овај посао је предвиђен за сервис и не препоручује се да га сами власници уређаја раде. То не кошта много али је веома корисно за бољи рад вашег лаптопа. Када буде потпуно очишћен и замењена термална паста лаптоп ће се буквално „препородити“ и радиће као и првог дана.

Употреба постоља са вентилатором (кулером)

Рад за радним столом је веома добар за употребу овог постоља, и највише ефеката ће имати таквом правилном употребом. Циркулацијом ваздуха који омогућава вентилатор додатно ће се хладити кућиште лаптопа што можда неће у многоме убрзати рад рачунара али ће дати додатну стабилност у раду помажући у одржавању оптималне радне температуре уређаја.

Замена ХДД-а са ССД-ом

Ову опцију смо оставили за крај јер је то најновији начин убрзања старијих лаптопова. Међутим, резултати који се постижу овом заменом су такви да смо слободно могли наведену опцију да ставимо на прво место. Ниједна друга компонента није у стању да толико убрза рад лаптопа као што то чини ССД диск. После његове уградње просто власник неће моћи да препозна свој стари лаптоп, јер ће „летети“ као никада до тада (радиће брже него ли када је био нов). Ова инвестиција није скупа, зависно од тога колико подака се складишти данас се могу наши ССД дискови од 128 ГБ за две до три хиљаде динара, а већег капацитета од 256 ГБ за око четири до пет хиљада динара.

Аутор: Иван Стојановић