Извор: Едукација

Тибетански метод васпитања за циљ има да “створи” независну децу која имају дубоко усађено поштовање и емпатију. Они су познати по четири дела одгоја, а сва су у вези са одређеним узрастом детета.

Први део је период између прве па до пете године живота детета. У том периоду родитељи према деци би требало да се опходе “као према краљу или краљици”. Није препоручљиво да се деци ишта забрањује нити их физички кажњавати. У овом узрасту деца су радознала, активна и спремна да истражују свет. А како немају претходна искуства из којих могу да науче, нису ни довољно зрела за доношење логичких закључака.

Према томе, ако раде нешто погрешно или опасно, не треба викати, родитељи треба да изгледају и звуче преплашено, као и да скрену пажњу на нешто друго. Деца овог узраста користе емоције за разумевање. С друге стране, ако се деца превише штите или им се брани све, постоји могућност да ће дете научити само да прати правила, без да размишља о поступцима.

Од 5 до 10 године

Ово је друга фаза и ово раздобље је потпуно другачије од првог. Родитељи би требало према детету да се понашају “као према робу”. Наравно, без грубости или зла. У овом периоду се развијају интелигенција и логичко размишљање, а формира се и основа будуће личности.

Родитељи би требало да поставе различите, али реалне циљеве за дете. Такође, требало би да контролишу начине на које дете покушава да оствари циљеве. Такође, као и да га науче да свако чињење има и последице, као и да буде спремно на исте уколико циљеве не оствари. Тако ће се дете научити да је само одговорно за своје поступке. Тибетанци верују да, ако се настави прва фаза и у овом узрасту, дете ће остати детињасто и неће бити способно да преузме одговорност за своје понашање.

Од 10. до 15. године

У тинејџерским годинама важно је да се са децом разговара као са себи једнаким. Дете мора да има могућност да каже шта мисли и осећа. У овом периоду живота препоручује се да се од детета тражи савет, али га и охрабрити да буде независно. Уз родитељске савете, али не наређења или забране, дете ће успешно формирати сопствено мишљење. Забране у овом периоду ће погоршати однос родитеља и детета, па ће можда себи изложити некој опасној ситуацији. С друге стране, превелика заштита ствара несигурну особу која ће бити зависна од туђег мишљења.

Старије од 15.

До овог периода личност детета је скроз формирана и баш тада почињу да се виде резултати учињеног у предходним годинама. Ако су родитељи испратили све савете за предходне фазе дете би сада требало да је независно, да поштује своје родитеље и све око себе.

Последице укратко

♦ Ако дете до пете године бива спутавано, угушиће му се урођена предузимљивост, активност, интересовање за живот и интелект. Створиће се особа која ће се без поговора и размишљања покоравати, тачније постаће лака жртва насилника.
♦ Угађањем после пете године дете ће остати инфантилно, па самим тим и непособно за рад.
♦ Заштитом након 10. године дете ће бивати несигурно и зависно од самосталнијих другова
♦ Недостатак поштовања након његове 15. године може да има за последицу одлазак детета чим му се укаже прилика, јер никада неће опростити што га нисте поштовали.