УНС – УДРУЖЕЊЕ НАСТАВНИКА СРБИЈЕ "ПАНЕЛ"

Вести, актуелности и занимљивости из области образовања

ЗАНИМЉИВОСТИ КУЛТУРА ОБРАЗОВАЊЕ

Народна библиотека Србије један од симбола националног идентитета

Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе Маја Гојковић истакла је данас, на свечаности поводом Дана Народне библиотеке Србије, да је ова установа, делећи судбину земље и народа, постала један од најзнаменитијих симбола Србије и српског народа.

Гојковић je, на скупу поводом 191-годишњице Народне библиотеке Србије, нагласила да је ова установа незаменљиви део националног идентитета и аутентично сведочанство о тријумфу слободе и истинских вредности.

Потпредседница Владе је истакла да је то једна од најстаријих институција у нашој земљи, чији значај од самог оснивања 1832. године превазилази оквире културе.

Она је подсетила на то да је ова установа успела да преживи два светска рата, од којих је у једном била спаљена до темеља, додавши да се након тога издигла као Феникс из пепела и поново постала место на којем се славе књига и култура.

Гојковић је напоменула да је свест о важности постојања националне библиотеке била јача од свих покушаја њеног затирања и маргинализовања, подсетивши на то да је 1973. године та библиотека добила свој нови дом, а да је први уписани члан на отварању нове зграде био Иво Андрић.

На велику добробит српске културе, ова установа у сусрет трећем веку постојања корача достојна своје богате традиције, пратећи и уводећи нове стандарде, превасходно у области дигиталне трансформације, нагласила је она.

Потпредседница Владе је навела податак да је ова библиотека прва установа културе у нашој земљи и међу првима у региону која је започела процес дигитализације, предочивши да је са више од 1,2 милиона докумената дигитализоване грађе данас отворена ризница и уточиште за све људе који желе да корачају кроз свет знања.

Захваљујући савременој технологији, библиотечки фондови много лакше превазилазе просторне и временске баријере и доступнији су корисницима, рекла је Гојковић и додала да Министарство културе пружа пуну подршку оснаживању библиотекарства.

Према њеним речима, подршка ресорног министарства огледа се првенствено кроз откуп књига за библиотеке, реконструкцију постојеће инфраструктуре и изградњу нових библиотека, као и набавку најмодерније опреме.

Она је указала на то да су само у последње две године реконструисане и адаптиране библиотеке у Крупњу, Бабушници, Смедеревској Паланци, Ћићевцу, Дољевцу, Тутину и Трстенику, а пре тога у Црној Трави, Лебану, Љубовији, Врњачкој Бањи, Великој Плани и бројним другим градовима широм Србије.

Потпредседница Владе је нагласила да је у Чачку пре четири године отворена нова зграда Градске библиотеке која је једна од најмодернијих у региону.

Гојковић је рекла да је читаоница Народне библиотеке, пуна младих људи, најлепша слика Србије и да је зато обавеза свих нас да наставимо заједно да исписујемо нове лепе странице књиге о једној од најзначајнијих институција културе на овим просторима.

Она је, честитајући управнику Владимиру Пишталу, запосленима и сарадницима 191. рођендан ове установе, пожелела да Народна библиотека остане место снажно урезано у колективном и личном памћењу, као што је то био случај са бројним генерацијама у претходна скоро два века.

Пиштало је изразио захвалност Министарству културе на трајној подршци и истакао да та установа одржава чврсту везу са библиотекама широм Србије, као и да је ове године основала Међународни центар књиге који се превасходно бави промоцијом српске литературе у свету.

Он је подсетио и на увођење награде „Владан Десница”, коју писци додељују писцима, и уједно најавио да је један од најважнијих циљева за наредни период изградња депоа и после 80 година изградња библиотеке у изворном облику као Меморијалног центра на Косанчићевом венцу, где је током Другог светског рата уништена и спаљена до темеља, наведено је у саопштењу Владе Републике Србије.

На свечаности је додељена Национална награда из области библиотекарства „Јанко Шафарик” Ивани Николић, начелници Одељења селективне набавке у Народној библиотеци Србије, а у оквиру пратећег програма уприличена је и изложба „Пареидолија” ауторке Тање Лошић.

LEAVE A RESPONSE

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *