Много људи се води изреком „с ким си, такав си“, која алудира на то да је особа онаква, какви су јој пријатељи. Људи стално доносе закључке о некој особи на основу пријатељстава која она има. Па тако често можемо да чујемо изјаве као: „ Бежи од њега, погледај с ким се дружи, сигурно ни он није ништа бољи“; „Знам са ким се дружи, сигурно је супер и она“.

Дакле, када неко доноси суд о нама, врло често узима у разматрање и то са ким се дружимо. Али, да ли се ми стварно највише дружимо са људима који су нам слични, који имају сличне погледе на свет као ми? Да ли су наши пријатељи, у ствари, огледало нас самих?

Тачно је да људи имају неке сличности са својим пријатељима и да временом могу несвесно да опонашају неке њихове мимике и реакције, али то не значи да су исти као они. Постоје многи примери пријатељстава где су људи потпуно карактерно различити, имају различите погледе на живот, долазе из различитих култура, некада не оправдавају, нити разумеју поступке једни других, а њихово пријатељство траје без обзира на њихове разлике. Са друге стране врло често можемо да видимо људе сличних ставова који се не подносе.

Та „сличност“ код пријатеља, уопште не мора да буде у ставовима и начину размишљања. Пријатељи могу да буду слични по темпераменту, животном ентузијазму, да истим „жаром“ бране своја размишљања, без обзира што су, можда различита, или да имају сличан смисао за хумор. Та „сличност“ се огледа у томе да људи препознају „делић“ себе у другој особи, у другачијем контексту, и то подржавају.

На крају, пријатељство, исто као и љубав, некада може да се деси и из потпуно необјашњивих разлога, у свему различитим људима. Људи некада воле нешто код својих пријатеља, а ни сами не умеју да објасне шта.

НН