Према легенди, владар Вавилона Навукодоносор II (7.-6.век п.н.е.) желео је да орасположи своју супругу Семирамиду. Због тога је наредио да се око 600. године п.н.е. дворске терасе послу земљом и на њима засаде биљке, допремљене из разних крајева света. Кроз тако начињене вртове, текли су вештачки потоци и хучали водопади. Због своје лепоте, поменуту грађевину су стари Грци убрајали у једно од седам светских чуда старог света. Ови вртови познати су и под именом „Семирамидини висећи вртови“.
Нажалост, нема остатака који би нам више рекли о изгледу ових вртова, тако да се данас њихов изглед може само претпоставити.
Остаци висећих вртова у Вавилону налазе се на источној обали реке Еуфрат, на око 90 km јужно од Багдада, главног града данашњег Ирака. Детаљни описи висећих вртова пронађени су у делима грчких вавилонског астронома.
Пише. Проф. историје Иван Стојановић