Извор: Оаза знања

Ако желите да вас дете послуша, без потребе да их кажњавате, пре свега морате да изградите присан однос са дететом. кажу психолози

“Позитивно родитељство је изазов само по себи. Ако сте једни од оних родитеља који желе да промене тактику и престану да кажњавају децу, не морате само да уклоните казне. Почните с јачањем односа са својим дететом тако да вас дете поштује и жели да следи ваша правила,” објашњава клинички психолог др Лаура Маркхам.

Она је уједно и мајка која подучава родитеље позитивном и мирном родитељству те је издала неколико књига на ту тему. На свом порталу “Аха! Парентинг” објашњава да је могуће научити дете лекцију без кажњавања, одузимања привилегија или било којег другог начина који родитељи користе.

“То значи да отприлике на једну негативну интеракцију између вас двоје имате пет позитивних. Ако желите да будете у плусу ако желите да дете следи ваш пример и да слуша шта му говорите. Позитиван биланс се при том не гради куповањем ствари или допуштањем да остану до касно будни. То стварате слушањем и разумевањем,” објашњава.

Затим, размислите како да их научити лекције које желите да дете научи. Кажњавањем, уклањањем привилегија или повећањем домаћих послова приступи су који би их требали “научити лекцију”. Али истраживања показују да деца у тим ситуацијама постану преокупирана казном уместо осећајем жаљења због учињеног.

Обично ни не размишљају како да то промене јер једноставно њихов мозак тако не функционише. Већина родитеља жели да научи своје дете да: Њихова дела утичу на све око њих. Могу бирати како ће се понашати и да су одговорни за своје поступке. Сви грешимо. Кад погрешимо, морамо да поправимо ствари, а то је много теже него у старту добро одлучити. Кад покажемо како наша дела утичу на свет, то нам помаже да следећи пут поступимо паметније.

Потребна је храброст да бисте урадили добру ствар, али кад то радимо и бирамо одговорно своја дела, постајемо особа којој се дивимо и задовољни смо самима собом.

Ево како престати са кажњавањем деце у 12 корака, према моделу др Лауре Маркхам:

1. Одвојите себе од љутње и преусмерите се у емпатију

Једном кад дете схвати да сте на његовој страни, осећаће се сигурно да вам исприча шта се догађа. Без осећаја сигурности, дечје срце ће отврднути – зато јер непрестано очекује осуду и казну, а ви на то немате утицај. У тренутку када вас обузме љутња, реците детету да вам треба неко време да размислите и да се смирите пре него разговарате о томе шта се догодило.

2. Започните разговор топлим приступом

Деца свих доби, укључујући и тинејџере, боље реагују на такав приступ и пре ће допустити да их водите. Ако су забринути да ће вас узнемирити, прећи ће у модул “бежи, бори се” или ће се “смрзнути” и неће ништа говорити. У таквим ситуацијама ће пре и лагати. Једини начин да дете научите лекцији јесте да створите сигурно окружење. Притом, имајте на уму да ваше дете има разлог зашто ради то што ради. Можда вама не изгледа као добар разлог, али за њега је разлог. Али ако ви не пронађете тај разлог, не можете ни спречити понављање тог понашања.

3. Реците свом детету да желите да чујете како оно размишља о томе шта се догодило

Пустите га да прича. С времена на време климните главом и реците “разумем”, или једноставно поновите њихове речи из вашег угла. Например: “Сестра те јако наљутила па си јој хтео вратити, то разумем!”

4. Фокусирајте се на повезивање с дететом и разумевање ситуације из његове перспективе

То ће вам помоћи да схватите шта га је мотивисало. Детету ће то дати могућност да прође кроз осећаје или потребе које су га одвеле до таквог понашања. Деца увек знају шта је исправан избор, али нешто им се нађе на путу. Што је то било? Како може научити да слуша сам себе на бољи начин? Рецимо да је отишао на кошарку с другарима уместо да је учио за испит и добио је лошу оцену. Можда ћете кроз разговор сазнати да га јако мучи хоће ли га друштво прихватити и начин на који га прихватају те је због тога одлучио да оде на кошарку да би био део екипе. Можда му баш треба ваша помоћ да би решио своје дилеме око прихватања у друштво након чега ће бити пуно посвећенији школи. Једноставним кажњавањем никад не бисте ни сазнали за то. Изгубили бисте могућност да спознате проблем и нађете добро решење ако опет наиђе на сличну препреку. Будући да казна не помаже да се реши његов проблем, можда ће опет направити исто у тој ситуацији, само ће вам измислити причу како би се “покрио” и да ви не будете љути.

5. Питајте отворена питања уместо делења лекција

Одржавајте разговор сигурним и што лакшим. Одлично је и ако се можете нашалити јер ћете се обоје опустити и повезати. Примери питања: Да ли си била свесна да имаш избор? Што те натерало да тако одлучиш? Шта сад мислиш о својој одлуци? Које су добре стране те одлуке? Које су лоше стране те одлуке? Да ли је вредело? Јеси ли дубоко у себи знала да је та одлука лоша идеја? Ако јеси, због чега ниси послушала свој унутрашњи глас? Да ли би опет то урадила? Зашто или зашто не? Шта ви можете да урадите за њу, какву подршку очекује од вас тако да следећи пут поступи другачије?

6. Оснажите своје дете да поправи “сломљено”

Истражујте и учите с детем, радије него да претпостављате да ви знате шта сад треба учинити. Једном кад дете осети да га више не контролишете вашим неиспуњеним осећајем или потребом и увиди резултате својих дела (пад на тесту, повређена сестра, разбијен прозор…), почеће да осећа жаљење. То се догађа само након што процесуира своје осећаје и потребе. Једном кад ти осећаји престану да управљају њима, њихова доброта ће изаћи на видело. Сви природно желе да побољшају ствари. Можете их питати: Шта можеш сад учинити да би поправио ствари са својом сестром (или било ким другим)? Да ли ти је овај инцидент указао на нешто у твом животу шта би хтео да промениш, а шта је ипак веће од овог што се догодило? Како те ја могу подржати?

7. Одуприте се потреби да ускочите с казнама

Уместо тога, будите тихи и слушајте. Цела ситуација није о кажњавању, губитку привилегија и говорењу да ће му се сад нешто лоше догодити. Овде је реч о схватању да оно што учини има утицај и да треба прихватити одговорност те да је боље да њена дела имају позитиван него негативан утицај.

8. Шта ако каже да није потребно ништа чинити?

То не значи да детету није стало ако је пало на тесту или да је сестра заслужила то што је добила? Оно је још увек у обрамбеном стању. Реците нешто попут “Душо, разумем зашто се то догодило и зашто си тако поступио…али то не значи да је твој избор донео добар исход… сигурно си још узнемирен због тога… знам јер знам кад ниси узнемирен да се осећаш другачије… ‘Ајмо сад узети паузу па ћемо опет разговарати после”. Дајте детету прилику да се смири. Кад поновно почнете разговарати, започните саосећајно. То ће му помоћи да му повређени осећаји зацеле. Такође можете део одговорности преузети и ви говорећи “Мислим да је део овога и моја кривица… Нисам схватила да заостајеш с градивом, иначе бих ти помогла да пре схватимо тај проблем”. Поставите јасно очекивање да дете само треба пронаћи решење, да ви знате да ће само то схватити и да ће то бити одличан начин те да не можете дочекати да видите што је то.

9. Ваша моћ – као одрастао човек имате више моћи у оваквим ситуацијама него што сте свесни

Ваше дете зависи од вашег вођства, иако вам се чини да се томе одупире. Ако је брат повредио сестру, вама то даје могућност да разлучите у чему је проблем. Ако је дете пало на тесту, ви имате могућност поставити правила другачије, и као приоритет поставити решавање домаће задаће те начин на који ви можете помоћи детету. Обично кад дамо детету потребну подршку, они се издигну изнад нивоа наших очекивања. Нека деца требају више подршке од других. Размислите какву подршку ваше дете треба.

10. Поставите неопходне границе

Ако дете нпр. прекрши породично правило, поновно га поновите и успоставите: Домаћа задаћа је пре игре. Очекујем од тебе да користиш речи и да кажеш сестри када си узнемирен. Нема физичког вређања.

11. Немојте спашавати ствар

Понекад ћете се наћи у ситуацији која надилази породицу. Ваше дете ће можда бити ухваћено у неприкладним радњама у школи или доживети саобраћајну несрећу или пити алкохол с пријатељима. Одуприте се потреби да га спасите од последица његових дела. Ако то учините, неће ништа научити из тог инцидента. Због тога ће се вероватно опет тако понашати. Уместо тога, слушајте, саосећајте и покажите да га волите безусловно. Али будите врло јасни у одлуци да мора платити цену за своје понашање. Ако то значи да мора пристати на неке казне у школи, поправити ауто или не дати детету ауто на неко време, то су природне последице за такво понашање. Боље је за њега да претрпи бол сада док је мање и научи нешто, сматра др Лаура Маркхам.

12. Будите спремни на период прилагођавања

Као у свакој транзицији, промена у начину родитељства и за вас и за дете биће нова територија. Обоје ћете учити. Сви чинимо најбоље што можемо као родитељи. Али ако сте до сад кажњавали, дете вас је слушало због страха. Једном кад престанете кажњавати, оно ће престати да вас слуша. Зато је нужно да вам највећи приоритет буде поправак вашег односа зато да ваше дете ЖЕЛИ да сарађује са вама и зато јер вас не жели разочарати. У супротном ће само заобилазити ваша правила. Али шта ако се догоди да се дете не може променити и настави да удара сестру или не пише домаћу задаћу? Ово је период који родитељи плаћају због пријашњег кажњавања – дете вероватно има дубоке несхваћене проблеме који резултирају таквим понашањем. Кључ је да останете емпатични и да то не доживљавате лично.

Подсетите дете да ви с њим разговарате с поштовањем и да очекујете да и оно буде цивилизовано. “Сигурно си врло узнемирена кад тако разговараш са мном. Шта се догађа душо?” пример је у којем сте ви одвојени од дететовог понашања и не допуштате да вас то лично погоди. Останите саосећајни. Допустите детету узнемиреност. Што више сигурности пружите, дете ће се пре опустити и бити спремније да плаче и објасни вам шта га заиста мучи. Једном кад испразни свој емотивни пртљаг свих непријатних осећања које вуче са собом, биће отвореније за повезаност с вама. И само зато што сте ви били саосећајни, оно ће знати да сте били на њеној/његовој страни и желеће да сарађује с вама, било да има три или тринаест година. Чак ће вам и захваљивати на вашем стрпљењу! Ако вас дете пита зашто сте се ви одједном почели другачије понашати можете једноставно рећи “Чини ми се да на овај начин можеш научити више. Шта ти мислиш?”.

Најтежи део је променити своје навике, али срећом видећете позитивне промене врло брзо и оне ће вам бити потицај да тако наставите” закључила је др Маркхам.