Дан српске и словенске писмености се обележава као празник који слави почетке писмености код Словена и стварање глагољице и ћирилице. Овај дан је повезан са радом Ћирила и Методија, византијске браће и мисионара који су у 9. веку развили прве словенске писмене системе и превели свете књиге на старословенски језик.

У Србији и многим другим словенским земљама, овај празник се обележава 24. маја, што је уједно и црквени празник Светих Ћирила и Методија. Њихов рад је имао огроман утицај на културу, религију и писменост свих словенских народа. Глагољица, прво словенско писмо које су развили, касније је преобликовано у ћирилицу, која је и данас у употреби у многим словенским земљама, укључујући Србију, Бугарску, Русију и друге.

Овај дан је прилика да се присетимо значаја писмености и образовања, као и културног наслеђа које су нам оставили Ћирило и Методије. Широм Србије и других словенских земаља, овај дан се обележава бројним културним догађајима, образовним активностима и свечаностима које истичу важност писмености и образовања у савременом друштву.

Поред тога, овај празник подсећа на вредност очувања језика и писма као кључних елемената културног идентитета сваког народа.