Дигитални сегмент образовања у фокусу има само оне активности које ће допринети да ученици развију свој потенцијал у већој мери него што је у случају без примене дигиталне технологије. Другим речима, технологију не смемо да посматрамо као супститут традиционалном образовању, већ као његов комплемент.
Непосредна интеракција на релацији наставник – ученик и ученик – ученик веома је важна за развој когнитивних и социјалних вештина младих људи, а нарочито је важна за децу и млађе ученике. Стога наставник, у складу са одликама конкретног образовног окружења у коме делује и са својом професионалном аутономијом и стручношћу, доноси одлуку на који начин ће и у којој мери користити дигиталне технологије у раду са ученицима.
Технологија може да омогући наставнику да кроз организовање нових, разноврсних облика учења, наставе и оцењивања, а у складу са климом у школи, узрасним карактеристикама, развојним потребама, те са могућностима и интересовањима ученика, подигне ниво квалитета образовања, учини га релевантним, ефикасним, отвореним и доступним.
Онлајн и хибридна настава
Извор: mpn.gov.rs
