Невербална комуникација (1)

• Претежно спонтана, али и намерна, којом особе без речи, гестовима, начином држања тела, изразом лица, погледом или бојом гласа:
  • изражавају и размењују намере
  • емоције
  • расположење
  • ставове и
  • жеље.

Невербална комуникација (2)

• ВК – преношење информација, а НВК – преношење осећања и ставова
• Заједничко свим облицима НВК је да носе одговарајућу поруку
• НВК је нарочито важна у првим контактима и првим тренуцима (60% комплетног утиска)
• Ограничена контрола у НВК је у фацијалним изразима и погледима
• Претерана гестикулација слаби комуникацију

Невербална комуникација (3)

• Универзалан модел општења који одликује и животиње
• Иако је примарни модел, ипак је контролисан системом кодова који су културно детерминисани
• Једнако је битно шта је речено и како је речено

Културолошке разлике у НВК

• Мушкарци и жене се уопште не смеју додиривати у јавности (поједине арапске земље)
• Додиривање туђе главе – увреда (азијске земље)
• Чврст стисак руке као знак јаког карактера (западна култура)
• Нежно и мекано руковање као поштовање (мушкарци у арапским земљама)
• Јак стисак уз загрљај (мушкарци из Латинске Америке)
• Никада жена не сме започети руковање (Индија)
• Не гледати у очи приликом руковања – лош манир (Запад)
• Гледање у очи – знак ароганције, а спуштен поглед знак поштовања (источњачка култура)
• Северне земље – више су окренуте вербалном комуницирању, због чега их јужне земље доживљавају као хладне и дистанциране у комуникацији

Положај тела у комуникацији

• Говори о предрасудама, оптимизму, типу личности, начину решавања проблема
• Држање тела Супермена или полицајца говори о дистанци, истицању моћи
• Отворено држање тела – раширене или опуштене руке, отворени дланови, непрекрштене ноге
• Затворено држање тела – склопљене руке, прекрштене ноге, благо окренуто тело од саговорника, бочно увијање главе

Стилови комуникације

• АГРЕСИВНИ
• ПАСИВНИ
• ПАСИВНО-АГРЕСИВНИ
• АСЕРТИВНИ

Агресивни стил комуникације

• Гласан, нападан говор, игнорисање саговорника, прекидање саговорника
• Усмереност само на себе и своје речи
• У критичним ситуацијама усмереност на личност којој се обраћа („ти си крив, ти не слушаш, ти си лењ“), а не на решавање проблема

Пасивни стил комуникације

• Особа говори тихо, спуштеног погледа
• Особа избегава расправе и дискусије
• Битно јој је шта други мисле
• Сопствена осећања ставља у други план
• Очигледан недостатак самопоуздања

Пасивно-агресивни стил комуникације

• Избегавање изношења личног мишљења
• Избегавање преузимања одговорности
• Саркастичне примедбе
• Пасивно супротстављање захтевима радног и социјалног окружења
• Последица неспособности да се љутња и фрустрација изразе на здрав начин
• Непостојање увида у сопствена осећања, због чега мисле да их други не разумеју
• Неусклађеност вербалних и невербалних порука (кроз осмех вређају)

Поступци који могу указивати на овај стил: заборављање, пребацивање кривице, никада љути, страх од блискости, опструкција, изигравање жртве, одуговлачење

Илустрација ПА стила

• Дивна ти је хаљина, баш лепо што и пуније особе могу да нађу нешто за себе.
• Откад ти покрећеш иницијативе?
• То је велики успех за тебе, ипак ниси завршио школу.
• Ево сада ћу урадити, не мораш сто пута да понављаш.
• Од тебе се нисам надала да си тако друштвена.
• Ти си за нас велико изненађење, до сада, када неко помене твоје име, ми се уплашимо.

Асертивни стил комуникације

• Јасно и адекватно изражавање мисли и осећања уз уважавање потреба саговорника
• У вербалној комуникацији особа је директна, користи „ја – поруке“ – ја мислим, ја осећам, ја желим да чујем шта ти мислиш
• Очигледност WIN – WIN ситуације

Асертивност у односу директора према запосленом

• У ситуацији неслагања са запосленим, директор изаражава своје мишљење, заузима се за себе и поставља границе
• Јасно указује запосленом на пропусте у раду, не преузима посао, већ садејствује у складу са својом улогом директора.

Примери ЈА-РЕЧЕНИЦА

• КАД ВИДИМ ДА нисте урадили, припремили, написали… (припреме, записник, унели оцену, обавестили, организовали на време…) (1.)
•  ЈА СЕ ОСЕЋАМ (разочарано, изненаћено, непријатно…) или изненађен/а сам, непријатно ми је, повређен/а сам и сл.. (2.)
• ЈЕР је то Ваша обавеза, јер је тако договорено, тако је по закону, по правилу, јер сте Ви за то задужени … (3.)
• ЖЕЛИМ ДА/НОЛИМ ВАС ДА завршите и предајте записник, унесите оцене, обавестите родитеље… (4.)
• Ово су типске тзв. ЈА-РЕЧЕНИЦЕ
• У 1. кораку се наглашава којим конкретним поступком је дошло до тога, шта није урађено (чињенице)
•  У изражавању осећања, ставова у 2. кораку
• У 3. кораку се даје објашњење/подсећање на договор, обавезу и зашто је то неопходно и важно да се уради
• У 4. кораку се кратко даје налог да се уради.
• Ни једног момента се не говори о личности и њеним особинама, само се третира појединачни поступак
• На тај начин се смањује могућност сукоба, правдања, напада или осећаја увређености

Флексибилност у комуникацији

• Агресивни
• Пасивни
• Пасивно-агресивни
• Асертивни

Флексибилна комуникација

• Стилови комуникације су повезани, јер је суштина у флексибилној комуникацији
• Пожељно је бити у асертивном пољу комуникације, али не увек и по сваку цену
• Некада ћемо се повући из комуникације, али не зато што смо пасивни, већ да бисмо избегли ситуацију „два јарца на брвну“
• Флексибилна комуникација – избор стила зависи од контекста, вредности које заступамо, али увек са емпатијом за саговорника

ПОВРАТНА  ИНФОРМАЦИЈА О КВАЛИТЕТУ НАСТАВНОГ РАДА

Правила давања повратне инфорације

• Квалитетна повратна информација:
  • Специфична, а не општа
  • Заснива се на опису, а не на процени
  • Конкретна, а не апстрактна
  • Усмерена на понашање, а не на особу
  • Даје се у форми размене, а не савета
  • Увремењена, а не временски удаљена од ситуације
  • Задовољава потребе онога ко је прима, а не онога ко је даје
  • У вези је са садржајем на коме се ради

Вештина примања повратне информације (препоруке)

• Прималац треба да буде отворен и да активно слуша.
• Прималац треба да „има на уму“ да повратна информација није коначан суд, већ једно од могућих мишљења.
• Прималац треба сам да одлучи у којој мери ће уважити мишљење које му је саопштено, али иза тога треба да стоје професионална знања и вештине.
• Прималац треба да буде конструктиван када прима повратну информацију; добро је да се фокусира на део који процењује значајним и корисним. 
• Шта је још важно да би повратна информација имала жељени ефекат?

ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВНОГ РАДА

Инструктивно-педагошки увид и мере

• Посете часовима и осталим активностима
• Извештавање о проценама и давање препорука за унапређивање рада:
  • На индивидуалном нивоу – непосредна повратна информација
  • На нивоу установе – периодични извештаји
• На часу је потребно утврдити присуство показатеља који се односе на квалитет наставе и учења.
• Поред понашања наставника, потребно је пажњу усмерити и на понашање ученика.
• Податке са посматрања часа треба допунити увидом у ученичке свеске, припреме наставника, разговором са ученицима и наставницима.
• За вредновање квалитета часа користи се индивидуални образац.
• У обрасцу је потребно обележити показатеље који се нису могли пратити, као и разлог због чега није било могуће њихово праћење.

Извештавање о процесу усаглашавања и одлучивања треба да буде према листи питања:

• Како процењујете квалитет часа­?
• Шта је било тешко у процесу посматрања и процењивања часа (видљивост показатеља, докази и сл.)?
• Како је текао процес  усаглашавања?
• Да ли било великих разлика у проценама и на који начин су се доносиле заједничке процене?
• Које индикаторе је било најтеже уочити и због чега?
• Остала запажања…

ПОВРАТНА  ИНФОРМАЦИЈА О КВАЛИТЕТУ НАСТАВНОГ РАДА

Правила давања повратне инфорације

• Квалитетна повратна информација:
  • Специфична, а не општа
  • Заснива се на опису, а не на процени
  • Конкретна, а не апстрактна
  • Усмерена на понашање, а не на особу
  • Даје се у форми размене, а не савета
  • Увремењена, а не временски удаљена од ситуације
  • Задовољава потребе онога ко је прима, а не онога ко је даје
  • У вези је са садржајем на коме се ради

Вештина примања повратне информације (препоруке)

• Прималац треба да буде отворен и да активно слуша.
• Прималац треба да „има на уму“ да повратна информација није коначан суд, већ једно од могућих мишљења.
• Прималац треба сам да одлучи у којој мери ће уважити мишљење које му је саопштено, али иза тога треба да стоје професионална знања и вештине.
• Прималац треба да буде конструктиван када прима повратну информацију; добро је да се фокусира на део који процењује значајним и корисним. 
• Шта је још важно да би повратна информација имала жељени ефекат?