Скривене библиотеке полако су током прошлог века почеле да проналазе пут према јавности. Ево најпознатијих.
- БИБЛИОТЕКА У ПЕЋИНИ, КИНА
На рубу пустиње Гоби у Кини, део мреже пећинских светилишта у Дунхуангу, званих Хиљаду пећина Буде, било је запечаћено хиљаду година.
Таоистички монах Ванг Јуанлу, незванични чувар пећине, открио је 1900. године скривена врата која су водила до коморе испуњене рукописима насталим између 4. и 11. века.
Локалне власти нису показале интерес за документа, али остатак света јесте.
Мађарски истраживач Аурел Стајн откупио је 10.000 рукописа, а део су преузеле и делегације Француске, Русије и Јапана, након чега је кинеска влада наредила да се остатак докумената пресели у Пекинг.
Захваљујући иницијативи Британске библиотеке, 1994. године је, са партнерима широм света, почела је дигитализација колекције.
Нико не зна зашто је пећина била запечаћена. Стручњаци сматрају да је могућ разлог за то чување списа који се више нису користили, а били су исувише важни да би се бацили. Друга теорија је да су хтели да их сачувају од могуће инвазије.
Њихово откриће променило је историју. Наиме, један од докумената, Дијамантна сутра, најстарија је штампана књига на свету, а датира из 868. године.
У питању је податак да штампање није потекло из Европе.
2. ВАТИКАНСКИ ТАЈНИ СПИСИ
Локација можда најпознатије тајне библиотеке на свету била је позната откад је настала, 1612. године.
Реч ‘тајни’ потиче од њеног латинског назива ‘сецретум’, што заправо значи приватно.
Ови архиви садрже папинску кореспонденцију у последњих година, а према бројним теоретичарима завера и маштовитим ауторима, она укључује и лобање ванземаљаца, доказе о Исусовој крвној линији, али и машину Хроновизор, коју је изградио један бенедиктински свештеник, како би се вратио у време и снимио Исусово распеће.
Управо због оваквих прича, полако је почело отварање архива јавности, али су за почетак организоване само изложбе одређених докумената и ограничене посете у делове архива.
Ипак, у велики део улаз је и даље забрањен, а маштовитим причама доприноси то што је архив смештен у бетонском бункеру, чији се део налази иза Базилике светог Петра, и који чувају швајцарски војници и ватиканска полиција.
Међу занимљивијим документима у архивима се налази дописивање папа са Моцартом, Еразмом, Волтером, па чак и Хитлером. Ту је и декрет о екскомуникацији Мартина Лутера, ручно писани транскрипт суђења Галилеу за јерес и писмо Микеланђела, у којем се славни уметник жали да му рад за Сикстинску капелу није плаћен.
3. КАИРСКА ГЕНИЗА
Ове списе не чува наоружана стража, већ векови заборава.
Око 280.000 фрагмената јеврејских списа пронађено је у зидовима синагоге Бен Езра, а постали су познати као “Каирска Гениза”.
Сачувани су јер, према јеврејском закону, ни један спис који спомиње Бога, не сме да се баци. Тако су они, који се нису користили, премештени у посебан део синагоге.
Фрагменти су изузетно важни јер откривају како су јеврејски трговци на Блиском истоку и на Медитерану сарађивали са хршћанима и муслиманима, а антисемитизам није био толико раширен као што се раније мислило.
Извор: oazaznanja.com
