Фото: илустрација
- октобар 1934. године остао је урезан у историји као дан када је Југославија изгубила свог краља, а Европа добила још један знак да се налази на ивици политичког понорa. Убиство краља Александра I Карађорђевића у Марсељу није било само трагедија једне државе — било је то убиство наде у стабилност Балкана.
Краљ који је носио терет Југославије
Александар Карађорђевић, познат као „Краљ Ујединитељ“, био је фигура која је покушала да споји различите народе и културе у једну државу. Његова владавина била је обележена напетостима, реформама и покушајима да се националне тензије ублаже кроз централизовану власт. Иако је многима био симбол стабилности, другима је представљао препреку ка аутономији.
Дан који је променио историју
Тог октобарског поподнева, док је краљ стизао у Марсељ у дипломатску посету Француској, из гомиле је искочио атентатор. У тренуцима хаоса, испаљени су хици који су одзвањали далеко изван француских улица. Краљ је преминуо на лицу места, а са њим и министар иностраних послова Француске, Луј Барту.
Атентат је извршио Владо Черноземски, припадник ВМРО, уз логистичку подршку усташког покрета. Мотиви су били дубоко политички: рушење југословенске централизоване власти и подстицање сепаратизма.
Одјек у свету
Смрт краља Александра изазвала је шок широм Европе. Француска је изгубила савезника, а Југославија остала без лидера у тренутку када су се сенке фашизма и нацизма надвијале над континентом. Међународна заједница је осудила напад, али прави одговор никада није стигао.
Наслеђе и сећање
Александар је сахрањен у крипти манастира Светог Ђорђа на Опленцу. Његова смрт оставила је дубок вакуум у југословенској политици, а регентство над малолетним краљем Петром II преузео је кнез Павле. Унутрашње тензије су наставиле да расту, а Југославија је убрзо ушла у вртлог историјских догађаја који ће кулминирати у Другом светском рату.
Атентат у Марсељу није био само убиство човека — био је то симболичан крај једне визије. Визије уједињене Југославије, коју је краљ Александар покушао да одржи упркос свим изазовима. Његова смрт остаје опомена да мир на Балкану никада није био датост, већ стална борба између идеала и интереса.
