Од почетка Другог светског рата Краљевина Југославија је на све начине покушавала да остане неутрална и не улази у сукоб јер је кнез Павле био свестан да је југословенска војска немоћна да пружи неки озбиљнији отпор Немачкој.
Почетак марта 1941. године донео приступање Бугарске Тројном пакту (1.март) и тиме је на Балкану остала само Југославија као једина држава која се није изјаснила по том питању. Немачка је извршила додатан притисак тако што је упутила ултиматум југословенској влади да се најкасније до 24. марта изјасни по питању приступања Пакту.
Овај потез је ставио Владу пред свршен чин и председник владе Драгиша Цветковић и министар спољних послова Александар Цинцар-Марковић су у Бечу (у замку Белведере) наредног дана, 25. марта потписали протокол о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту (Немачка, Италија и Јапан).
Приступ Тројном пакту изазвао је реакцију у виду државног удара (пуча) који је извршен у ноћи 27. марта 1941. године. Пуч је извела војска под вођством генерала Боривоја Мирковића. У њему су учествовале и британска и совјетска обавештајна служба.
Чим је народ сазнао за пуч кренуле су масовне демонстрације на улицама свих већих градова у Србији, почевши од Београда. Улицама су се чуле пароле „Боље рат него пакт“ и „Боље гроб него роб“.
Државним ударом срушена је влада Цветковић-Мачек а за новог председника владе изабран је генерал Душан Симовић, збачено је и намесништво на челу са кнезом Павлом Карађорђевићем а краљ Петар II Карађорђевић је проглашен пунолетним.
Нова влада била је свесна озбиљности ситуације у којој се држава налазила и није смела да откаже Пакт због кога је спровела државни удар, и морала је да настави исти спољну политику.
Кнез павле је био изгнан у Кенију, а касније у Јужној Африци.
Када је Хитлер чуо за пуч донео је одлуку да се Југославија војнички и политички уништи. То ће се догодити ускоро у тзв. Априлском рату од 06. до 17. априла 1941. године када је извршен брутални напад од стране Немачке, Италије, Мађарске и Бугарске.
Аутор: Иван Стојановић, професор историје