Пише: Проф. историје Иван Стојановић
У старом Египту је постојало веровање о „мерењу душе“. Тако би сваки покојник који би желео да пређе у краљевство мртвих морао да се закуне да није током живота чинио лоше ствари.
Одговоре је бележио бог по имену Тот, док је истинитост мерио Анубис, водич покојника. Ако се процени да је покојник говорио истину, њега ће Хорус одвести код бога Озириса и он ће дозволити да оде у доњи свет.
У случају када се потврди да покојник није говорио истину он би био поједен од стране чудовишта по имену Амит, а његова душа би била осуђена на вечно лутање.