Данас, 24.марта, навршавају се 24 године од почетка ваздушних напада НАТО-а на Савезну Републику Југославију.
НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије, догађај кога су агресори назвали „Милосрдни анђео“, у Србији познат као НАТО агресија, био је завршна фаза рата на Косову и Метохији, која је трајала од 24. марта до 10. јуна 1999. године. То је било друго важније војно уплитање НАТО-а након бомбардовања Републике Српске 1995. године и највећи војни сукоб на простору Србије и Црне Горе од времена Другог светског рата.
Интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савета безбедности, због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца, које су описали као „хуманитарну катастрофу“. Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку (упориште ОВК) и одбијање југословенске делегације да потпише споразум из Рамбујеа, која су искоришћена као изговор.
НАТО је 24. марта 1999. године у 19:45 часова почео ваздушне нападе на војне циљеве у СРЈ, да би се касније ваздушни удари проширили и на привредне и цивилне објекте. У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Процене штете коју је имала СРЈ крећу се од 30 до 100 милијарди америчких долара. Коначан број жртава званично није саопштен, а српске процене се крећу између 1 200 и 2 500 погинулих (незванично око 4 000) и око 6 000 рањених и повређених (незванично преко 12 000). Током рата са Косова и Метохије је избегло и албанско становништво, али већина после почетка НАТО бомбардовања. Напади су престали 10. јуна, након потписивања војно-техничког споразума у Куманову, о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије. Истог дана у Савету безбедности је усвојена Резолуција 1244. по којој СР Југославија (Србија) задржава суверенитет над Косовом и Метохијом, али оно постаје међународни протекторат под управом УНМИК-а и КФОР-а. Са војском и полицијом у Централну Србију је избегло више од 200 000 косметских Срба и других неалбанаца. У НАТО агресији употребљавано је различито оружје, као и оно, забрањено, са осиромашеним уранијумом, чије последице се већ осећају по здравље становништва.
Овај догађај требало би да служи као опомена јер је страдао велики број невиних људи, само мали број избеглих људи се вратио у своје домове, нанета је огромна материјална штета а нико за то још није одговарао.
