Потиче из свештеничке породице, која је пореклом била из Блаца а током Прве велике сеобе Срба под вођством Арсенија III Чарнојевића преселила се у Јужну Угарску. Школовао се у Новом Саду, где је завршио медицину, а онда је студије медицине уписао у Цириху. У Новом Саду је основао лист „Стража“, због кога ће бити протеран из државе а лист ће бити забрањен. Прешавши у Београд добија посао лекара, док је студије у међувремену завршио у Берлину 1800. године.

Лекарску ординацију је имао од 1881. до 1889. године када улази у политику, која ће и обележити његов живот. Променио је велики број функција а најважнија је била Министар финансија.

Он је успео да „излечи финансије Србије“, и као такав поштован је у целој Европи.

Управо из тог периода постоји један занимљив догађај за који многи наши људи незнају, а можете прочитати о њему у наставку:

„Вересија ни за краља“

Када је краљу Петру I Карађорђевићу требало хитно 200 000 динара, послао је секретара код министра Пачуа да му унапред исплати ову суму од владареве плате.

Др. Лаза саслуша секретара, кисело се осмехне и каже: „Не може!“. Згранутом секретару своју одлуку објаснио је овако: „Умре краљ, не дај Боже, а смртан је као сви ми. Ко ће онда да врати дуг државној каси? – Зна се, Лаза.

Или, политичари натерају краља да абдицира. Ко ће да плати дуг? – Опет Лаза.

Да мене не би болела глава, иди ти у Кредитну задругу, они нека ти дају зајам. Знам те, поштен си човек, бићу ти жирант на меници, код њих узми тих 200 000 динара. Овде не може! И квит!“.

„Не можемо да трошимо државно мастило.“

Лаза је уз себе увек носио два пенкала – државно за потписивање јавних докумената и приватно за потписивање приватних.

Пише: Проф. историје Иван Стојановић