Фото: Википедија

На данашњи дан, 24. октобра 1912.године окончана је најзначајнија битка Првог балканског рата. Српска војска победила је у дводневној бици (23-24.октобар), у Кумановској долини, тада надмоћније војне трупе Отоманске империје и после више векова донела слободу старим средњовековним српским областима.

              Начелник штаба Врховне команде српске војске генерал Радомир Путник и његов помоћник пуковник Живојин Мишић, сматрали су да би се на овом месту могла одиграти главна битка српске и турске војске. Прва српска армија, под командом престолонаследника Александра Карађорђевића, добила је наређење да спречи већу концентрацију турских снага на Овчем пољу. Прва српска армија се задржала на положајима северно од Куманова, очекујући долазак Треће српске армије са Косова. Турска Вардарска армија кретала се ка Кумановској висији, с намером да српску војску што више задржи испред Овчег поља, где је намеравала да води одсудну битку. Због претпоставке да ће главне турске снаге бити на Овчем пољу, Прва српска армија неочекивано је ушла у битку после изненадног напада турске Вардарске армије на положаје код Куманова 23.октобра. У изузетно тешкој ситуацији, српска Прва армија, захваљујући храбрости и пожртвованости војника и официра, успела је да одоли нападу и нанесе противнику велике губитке. Првог дана битке најжешћа борба вођена је на Сртевици, а заузимањем Зебрњака, половином другог дана, српске јединице су потпуно разбиле Османску војску и натерале је на повлачење.  

               Српска војска је после више од 500 година поново овладала Косовом, а после Кумановске битке ушла у Скопље, престоницу Царевине Србије из 1346.године. Српска војска је у Кумановској бици имала 687 погинулих, 3280 рањених и 597 несталих припадника.

Пише: Проф. историје Иван Стојановић