Српска православна црква и њени верници славе данас Видовдан, дан посвећен старом словенском божанству Световиду, који се сматра заштитником вида и исцелитељем болести очију. Видовдан спада у непокретне празнике, сваке године се обележава 28. јуна, и један је од највећих српских празника.

Видовдан је добио на значају захваљујући историјским догађајима везаним за овај датум.

Српски народ уопште, Видовдан обележава с посебним поштовањем, нарочито као сећање на свесну жртву кнеза Лазара и свих његових сабораца, у Боју на Косову који се одиграо баш на Видовдан 1389. године против Османлија.

Ова битка је једна од највећих за Србе, а и према претпоставкама у Боју на Косову учествовало је на српској страни око 20 хиљада војника, а на турској страни око 30 хиљада. За оно време то је била веома велика битка о чијем исходу постоји више верзија.

Према историјским изворима који су сачувани из тог периода има података али неки нису довољно јасни. О жестини борбе и жељи да се однесе победа говори и то да су оба владара која су предводила своју војску погинула. Битка је послужила као опомена Турцима и од тада више ниједан султан није учествовао у биткама.

Битка се одиграла на Газиместану, месту близу Приштине, тако да је тело кнеза Лазара сахрањено у Приштини. Касније је пренето у манастир Раваницу код Ћуприје, који је био његова задужбина.

Од 17. века почиње турбулентно време за Српски народ, почињу Велике сеобе Срба а са њима и Лазареве мошти ће се селити. Из Раванице су пренешене на Фрушку Гору, затим 1942. године одатле у Београд, па 1988. године из Беорада у Грачаницу, а већ наредне године су коначно враћене у Раваницу, одакле су и кренуле, а где и данас почивају.

Сматра се да је Српска православна црква 1892. године Видовдан први пут унела као празник у свој календар, а обележава се у знак сећања на Кнеза Лазара и јунаке који су погинули у Косовском боју на Видовдан 1389. године. Као симбол сећања на жртве у овом боју подигнут је Споменик на Газиместану 1953. године (приказан на слици горе).

Видовдан је државни празник у Србији који се обележава радно. Пре Другог светског рата Видовдан је означавао крај школске године, а данас се на овај дан ученицима додељују ђачке књижице, сведочанства и дипломе.

Обичај код српског народа је да се овај празник обележава као Дан жалости и у знак поштовања према мртвима на овај дан се не игра и не пева, као и не раде тешки послови.