Данас се обележава 78 годинa од пробоја Сремског фронта. Сремски фронт је формиран у Другом светском рату од стране немачке војске која се повлачила из области Београда и снага НДХ које су им биле тактички потчињене. Битка је вођена пуних 175 дана, од 21.октобра 1944. до 12.априла 1945.године, у којој је са обе стране учествовало око 250 000 војника. Сремски фронт имао је за немачку армију велики значај, јер се на том месту штитио једини пут за извлачење армије преко Сарајева и Славонског Брода у Панонију. За Савезнике је Сремски фронт имао значај као лево крило продора Црвене армије у југозападну Мађарску.

У првој фази, Народноослободилачка војска Југославије, ојачана деловима Црвене армије, држала је иницијативу у својим рукама. Током децембра 1944.године предузета је велика офанзива југословенских и совјетских снага у циљу пробоја фронта. Немачке снаге биле су присиљене на повлачење али  су се одбраниле крајњим напором. Током јануара 1945.године немачке снаге предузеле су противофанзиву у циљу исправљања и стабилизовања фронта. Након тога, завладало је затишје до априла. Југословенска армија енергичним нападом пробила је Сремски фронт 12.априла 1945.године, и продрла дубоко на запад, гонећи снаге Централних сила које су се повлачиле и ослобађајући тај део Југославије. Све јединице, ангажоване у борбама на Сремском фронту, попуњене су младим борцима из Србије. Са младим борцима одржавана је убрзана војна обука, а потом су упућивани у борбене јединице. Све јединице – учеснице у борбама на Сремском фронту имале су великог савезника и помагача у сремском народу, у чијим су домовима борци налазили сигурна склоништа. Током борби на Сремском фронту погинуло је око 13 500 бораца Народноослободилачке војске (утврђено именом и презименом, а подаци нису коначни), затим 1100 бораца Црвене армије, 623 борца Бугарске народне армије и 163 борца бригаде „Италија“. Губици Немачких и Хрватских снага били су далеко већи и процењују се на 30 000 погинулих.

             Пробој Сремског фронта историјски асоцира на Пробој Солунског фронта 1918. године, јер је после пробоја Солунског фронта, српска војска за веома кратко време ослободила све земље које су ушле у састав нове државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. И после пробоја Сремског фронта, у склопу завршних операција у складу са општом савезничком офанзивом снаге Југословенске армије за кратко време, за непун месец дана ослободиле су целу територију Југославије.

            Спомен-комплекс „Сремски фронт“ се налази у Адашевцима, код Шида, и представља монументалну целину насталу осамдесетих година XX века. На посебним зидовима постављене су бронзане плочице са именима свих страдалих припадника Југословенске армије, као и совјетских, италијанских и бугарских јединица и то разврстаних по јединицама којима су припадали. Завршна целина споменичког комплекса јесте стилизовани бункер у коме се налази богата музејска поставка.