Извор: 6yka.com

Провера друштвених мрежа може да спречи да упаднемо у стање дубоке досаде, што је према научницима велика штета.

Сви с времена на време упаднемо у досаду, а док чекамо аутобус на станици или у реду испред шалтера, то је само површно. Међутим, ова почетна осећања се временом могу продубити и прерасти у нешто друго, како тврде научници. „Дубока досада може звучати као изузетно негативан концепт, али заправо може бити изузетно продуктивна ако се људима пружи шанса да неометано размишљају и развијају се“, објашњава социолог Тимоти Хил са Универзитета Бат у Великој Британији.

Дубока досада и креативност

Да би испитали овај концепт стар отприлике 100 година, Хил и његове колеге истражили су животе 15 људи који су добили плаћено слободно време или су радили од куће током пандемије коронавируса. Узраст, занимање и образовање варирали су међу учесницима, а са свима су обављени унапред планирани интервјуи који су имали за циљ да испитају њихова осећања.

На основу података које су добили, уочено је да се досада често јавља, али да је код оних који су је дубље доживљавали изазивала осећај немира и празнине. Све ово је резултирало поновним покушајима да се ова празнина попуни кроз хобије као што су столарство, кување или бициклизам. Међутим, главни проблем у овом процесу је провера друштвених мрежа, које својим садржајем могу отклонити површну досаду и на тај начин спречити упадање у дубља осећања, а самим тим и откривање скривених талената и страсти.

Друге студије су такође сугерисале да су досада и лутање ума кључни за креативност, због чега нам толико добрих идеја долази док смо под тушем. Истраживање је објављено у Marketing Theory.