На данашњи дан, 16. новембра 1914. године почела је најзначајнија битка између Краљевине Србије и Аустроугарске, позната под именом Колубарска или Сувоборска. Име је добила по месту где је вођена, простор на обронцима планине Сувобор и долине реке Колубаре, а трајала је до 15. децембра.

После пораза у бици на Мачковом камену српска војска почела је да се повлачи. Недостајала је муниција, одећа, обућа и храна, ситуација је била веома тешка. Командант Прве армије генерал Петар Бојовић рањен је 14. новембра и повучен је са бојишта а заменио га је генерал Живојин Мишић. Колико је био добар избор замене показаће се ускоро. Генерал Мишић је урадио нешто што нико није очекивао, и нешто што се и дан данас изучава у свим војним школама широм света. Сви су осим њега видели пораз Српске војске, али он је изванредном тактиком и генијалним војним умећем успео да изведе контаофанзиву против многобројније и боље опремљеније Аустроугарске војске и нанесе јој пораз.

Пре почетка Колубарске битке Српска војска је имала око 270 000 војника, 426 топова и 180 митраљеза, док је укупна снага Аустроугарске Балканске војске износила је око 400 000 војника и 400 топова.

После ове велике победе српске војске на српском фронту до почетка јесени 1915.године завладало је затишје све до наредне године када почиње нова офанзива здружених армија на Србију. Са престанком ратних операција почела је да се шири епидемија тифуса од заробљених аустроугарских војника.

Као заслугу за изванредно предвођење војске генерал Живојин Мишић је после ове битке унапређен у чин војводе.

„Ко сме тај може.

ко не зна за страх,
тај иде напред!“

Пише: Проф. историје Иван Стојановић