Један од највећих генија придржавао се навика за које је сматрао да му изоштравају размишљање.

Никола Тесла је један од највећих научника свих времена који је цео свој живот подредио науци и изумима. Многи га нису разумели, па су га карактерисали као „чудног“.

Међутим, то њега није дотицало, а живот је водио по својим правилима и уверењима.

Поједине навике створио је како би му музак боље функционисао и како би искористио сав свој потенцијал како би допринео развоју човечанства.

1.Визуелизација Тесла је говорио како може да замисли машине и ретко је одмах правио нацрте пре него што би почео да ради на њиховој изградњи. Основна идеја визуелног размишљања јесте концентрација пре саме изведбе, а она није својствена свим људима.

Тесла је у својој аутобиографији описао како он посматра овај процес:

„Моја метода је другачија. Ја не журим с конкретним радом. Када добијем идеју, ја одмах кренем с изграђивањем у својој машти. Мењам конструкцију, радим на поправкама и управљам стројем у својој глави. За мене је потпуно небитно да ли тестирам турбину у глави или у радионици“.

2.Шетња Данас су многе студије потврдиле да шетња може изузетно повољно утицати на когнитивне функције и доношење паметнијих одлука. Тесла је тога био свеста, а до неколико својих изума дошао је током шетње. Управо током једне такве дошао је и до идеје о наизменичној струји.

„Никола Тесла се 1881. године преселио у Будимпешту. У том граду се опорављао од нервног слома и често је шетао са пријатељем и рецитовао поезију. Током једне од тих шетњи родила се идеја о наизменичној струји“.

3.Решавање проблема у самоћи Тесла је сматрао да се током размишљања, стварања и решавања проблема треба осамити. Познат је цитат овог генија:

„Ум је оштрији и концентрисанији у непрекиданој самоћи. За размишљање није неопходна било каква велика лабораторија. Оригиналност пристиже из самоће која ослобађа од утицаја који нам штете креативном уму. Будите сами, то је тајна изумитеља, будите сами, тада се идеје рађају“.

Извор: stil.kurir.rs