Иако се школовао за калуђера, убрзо је напустио тај позив и упустио се у путовања кроз Европу, како би примио идеје европског просветитељства и рационализма, а затим радио на просвећивању свог народа.

Преводио је разна дела и писао своја, од којих је најпознатије Живот и прикљученија.

Такође, Доситеј је био први министар просвете у Совјету (Правитељствујушчи совјет сербски) и творац песме Востани Сербије. За живота учинио је много за културу народа, а и након његове смрти памте се мудре мисли које је изрекао.

Научи од мудријег, то ти је велика корист. И научи другог, то ти је велика задужбина.

Учен и разуман човек свагда се учи, свагда зна да и даље мало зна.

Никад никога не ваља вређати. А најмање оне који су нам добро учинили и љубав показали. Зао човек тражи повод да учини зло, а кад не може да нађе, он и тако чини што је наумио. Они који немају у глави врло често мисле да су мудрији него други.

Од злог и пакосног, а поготово кад је од нас јачи, најбоље је далеко стајати. Мудар човек се стиди мешати у оно у чему није вешт, а лудом се чини да је срамота ако свуда свој нос не увуче. Кад се отац и мати међу собом не љубе и не поштују, од кога ће деца њихова научити да их љубе и поштују? Ако желите да вам деца ваша добра буду, подајте им већ од прве младости пример врлине.

Разуман се храни да живи, безуман би живео само да се храни и гоји.

Свако се лакоми на лепу ружу, а кад увене и не обазире се на њу.

Неучен не може да трпи науку, јер зна да ће кад наука дође сва власт која је на сујеверју основана и утврђена, пропасти. Мрак бежи стрмоглаво пред сунцем.

При пићу, ко најмање зна, највише говори.

Ко учи правила мудрости само зато да се неразумним смеје и руга и да их осуђује, а не да сам бољи буде, тај се луд родио, лудо живи и лудо ће умрети.

Цело друштво, и свако понаособ, кад се не управља по здравом разуму и мудрим саветима, по нужди се мора злопатити и пропадати.

Ко Богу није захвалан на дару постојања, живота и разумности, показује да је свега тога недостојан. Ко ником није захвалан на слаткој љубави и пријатељству, показује да нити кога љуби, нити га ко љуби, а чему такав живот? Хвала Богу, таквих је чудовишта мало.

Кад би људи увек исти остајали, никада се ниједан народ не би побољшао ни просветио.

Праве љубави не може бити без поштовања, а истинског поштовања нема без врлина. А врлина изискује здрави, природни разум, који кад се са науком сједини, саставља божанствени венац који краси и увенчава разумну душу.

Ко нема ни пријатеља ни непријатеља, тај нема у себи ничега ваљаног.

Ми људи смо слични птицама које се увек у исте мреже хватају, а опет неће да слушају.

Само је добар човек срећан.

Нема горих људи од оних који се противе просвећењу и образовању народа. Такви, да могу, и сунце би угасили.

Грешке ближњих ваља заборављати, јер смо сви грешкама подложни, а добро учињено никада. Немој ништа почињати ни предузимати пре него што довољно не расудиш и добро не сазнаш каква ће последица бити. Последица не само овог привременог и кратког живота, већ и вечности. Не реци ништа чега се можеш застидети, не учини ништа зног чега се можеш покајати.

Разумни иду набоље, а неразумни или остају како су били, или, што је вероватније, ако се не побољшају, иду све на горе.

Није доста имати лепе вредности и способности, ваља знати добро њима управљати.

Ко нема шта да каже, на сва звона говори.

Карактер човека по беседи се познаје.

Извор: stil.kurir.rs