Музеј кућа Боре Станковића се налази у Врању, у Баба Златиној улици број 9, некада познатој као Баба Златино сокаче. Што се тиче куће не зна се тачна година изградње. Грађена је у временском периоду између 1845. и 1850. године, а изградила ју је Борина баба по оцу Злата. Кућа Боре Станковића има статус споменика културе од великог значаја. Посвећена је лику и делу познатог писца.
Борисав Станковић је рођен 23. марта 1876. године у овој кући. Датум свог рођења дуго није знао а онда је према сакупљеним информацијама прихватио овај датум. Родио се у занатлијској породици, од оца Стојана, који је био по занимању обућар. Мајка Васка је била кћи богатог врањског трговца Ристе Грка. Млађи брат Тимотије умро је веома млад, у другој години живота. Бора веома рано остаје и без оба родитеља. После њихове смрти, бригу о њему преузима баба Злата.

Основну школу и седам разреда Гимназије Бора Станковић је завршио у Врању, а осми разред са матуром у Нишу. Студије на Правном факултету у Београду уписао је на економском одсеку 1896. године. Исте године, 8. фебруара умрла је његова баба Злата, у својој деведесетој години живота. Бора пада у финансијске тешкоће и због недостатка новца морао је 1898. године да прода своју породичну кућу свештенику Арси Поповићу из села Буљесовца за износ од 1386 тадашњих динара.
Борина кућа је била у власништву ове породице наредних скоро седамдесет година, све до 1964. године, затим је откупила Општина Врање.
Конзерваторско-рестаураторски радови изведени су 1966.године, после чега је годину дана касније 18. јуна 1967. претворена у музеј. За јавност је отворена као спомен кућа великог српског књижевника Боре Станковића.

Баба Златина кућа је грађена у балканско-оријенталном стилу. Као четвороделни објекат са отвореним тремом и доксатом под којим је улаз у подрум. У великом дворишту Музеј куће се налази стара дрвена капија, бунар, калдрма, шимшири, стари дуд, винова лоза као и капиџик који кућу повезује са кућом старог Прибојчића, врањског трговца. Данас је ту смештена Управа музеја. Ту је и одвојена летња кухиња и у њој се налази огњиште и земљано посуђе из 19. века које се користило свакодневно.
У кући са десне стране је гостинска соба која је намештена полуоријентално. У њој се налази витрина са Бориним књигама, слика Јерусалима, ковчег где се чувала одећа, са источне стране налази се иконостас Борине крсне славе Св. Николе. На полицама су поређани сахани (бакарно посуђе) које се искључиво користило у свечаним приликама. Поред прозора се налази миндерлук на коме су седели гости.
Одмах поред ње се налази и соба баба Злате у којој је смештен њен кревет и разбој на коме је ткала ћилиме.

У средишњем делу куће је у зимско доба године било огњиште, а сада се налазе породични оригинали: тапија писана Борином руком из 1898. године, признаница о продаји куће, Борин дивит (мастионица), ланац од сата његовог оца Стојана, либаде баба Златино (горњи део женске одеће), кецеља Борине мајке Васке, Борина сребрна табакера, Пасино либаде и прстен.

У Бориној радној соби се налази његова столица донешена из Београда. Ову столицу су његове три ћерке поклониле Музеју 1967. године на отварању. Ту се налазе и преводи, биографски подаци о животу и раду (књижевном стваралаштву) самог писца.

Музеј кућа је најпосећенија у летњем периоду сто се тиче појединачних посета, а највећи број групних посета бележе се од почетка пролећа и у јесен (ђачке екскурзије, групе одраслих, пензионера).
Министарство културе и информисања је на конкурсу „Градови у фокусу“ 2017. године, за санацију куће одвојило 5 милиона, а Град Врање око 800 000 динара. Реконструисан је кров, набављена специјална ћерамида из Италије, које нема у нашој земљи, затим преуређена калдрма у дворишту, на кући је замењена међуспратна конструкција између подрума и гостинске и баба Златине собе, целокупна столарија је префарбана.

Улагања су настављена 2019. године на конкурсу Министарства културе и информисања, из области музејског наслеђа, врањском музеју су одобрена средства за пројекат „Осавремењавање сталне поставке спомен собе Музеј-куће Бора Станковић“. Захваљујући овим средствима музеј је успео да на један савремен начин представи поставку личних предмета нашег славног писца.