Дигитално насиље међу младима (cyberbullying – сајбер малтретирање) је све учесталији проблем у данашњем друштву. Оно укључује свесно или намерно кориштење електронских комуникацијских технологија (нпр. мобилних телефона, рачунара, друштвених мрежа, итд.) како би се неко увредио или некоме наштетило. Сајбер малтретирање може укључивати ширење лажних гласина, претњи, исмејавања, презира, вређања, сексуалног узнемиравања и других облика електронског малтретирања.
Постоји неколико разлога зашто се дигитално насиље код младих догађа. Неке студије указују на то да млади међу собом комуницирају агресивније путем интернета и друштвених медија него у личном контакту јер се осећају анонимније и сматрају да имају више времена да се припреме за увреде или увредљиве коментаре.
Такође, деца и адолесценти могу бити изазвани да почине дигитално насиље јер их охрабрују вршњаци или јер желе наштетити некоме ко им је задао неку непријатност у стварном животу.
Последице сајбер насиља су озбиљне и дуготрајне. Деца која су изложена дигиталном насиљу могу искусити емоционалне и психолошке проблеме, развити депресију, анксиозност, а у неким случајевима и самоубиствене мисли. Поред тога, сајбер малтретирање може утицати на академске особине, социјалне везе и целокупну добробит младе особе.
Да би се спречило дигитално насиље, потребно је предузети низ мера. Пре свега, важно је едуковати младе људе о његовој штетности и о томе како се заштити од њега. Исто тако, требало би промовисати сигурно и одговорно кориштење дигиталне технологије, изражавање поштовања према другима и позитивне вредности.
Родитељи и наставници такође могу помоћи у спречавању овог вида насиља тако што када препознају знакове требају реаговати на прави начин. То укључује кориштење различитих алата и технологија за праћење и спречавање насиља, охрабривање отвореног и искреног разговора с децом и подстицање позитивне климе, како у кућним условима тако и у школском окружењу.
Да закључимо, дигитално насиље међу младима је озбиљан проблем који се не сме игнорисати. Едукација, превенција и брза реакција кључни су у борби против дигиталног насиља које је у великом експанзији, и осигуравање сигурног и здравог окружења за све младе људе.
Пише: Иван Стојановић
