Извор: 6yka

Од 2012. године овај љубичасти цвет носи се у Србији поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату, 11. новембра, дана када су силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале рат.

Ова угрожена биљка расте на истоку Србије и на планини Кајмакчалан, где је српска војска под командом војводе Живојина Мишића водила жестоке борбе против бугарских снага током припремања пробоја Солунског фронта, увода у ослобођење Србије. у Првом светском рату.

Завод за заштиту природе Србије помиње да је 1882. године ботаничар Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновића, открио Наталијину рамонду у Јелашничкој клисури код Ниша, и хтео да је назове „Нишка рамонда“, али јој је дао име по краљици. Наталија Обреновић.

Тај цвет је у Србији законом заштићен, као „строго заштићена врста“, што значи да је његово сакупљање и уништавање станишта строго забрањено и кажњиво. Међутим, како наводе у Заводу за заштиту природе, опстанак ове врсте угрожавају промене микроклиме у њеном станишту, инфраструктура, урбанизација, изградња брана у клисурама и кањонима, сакупљање тих цветница за гајење на другим местима.

Заштићена подручја Наталије рамонде су Парк природе „Сићевачка клисура“, Специјални резерват природе „Јелашничка клисура“, Специјални резерват природе „Сува планина“, Национални парк „Шар планина“.

Наталијина рамонда, која расте и у Северној Македонији, северној Грчкој, Албанији, Црној Гори и северозападној Бугарској, трећа је и последња откривена врста из рода рамонда. Раније су откривене две: „српска рамонда“, коју је на истоку Србије, на планини Ртњу, пронашао ботаничар Јосиф Панчић, и „рамонда мицони“ – ендемска врста на Пиринејском полуострву.