У петак, 11. новембра, обележава се државни празник – Дан примирја у Првом светском рату, догађај који се одиграо пре тачно 104 године. Србија је узела учешће у обележавању овог датума јер је у Великом рату била на страни победника.   

          Пошто је на Видовдан, 28.јуна 1914.године убијен аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд, од стране Гаврила Принципа, србина из Босне, која је тада била у саставу Аустроугарске, тај догађај је Аустро-Угарска искористила и Србији објавила рат 28.јула 1914.године. У првим биткама на Церу, августа, и Колубари, децембра 1914.године Срби су однели велике победе, које се сматрају првим савезничким победама у Великом рату. Наредне 1915. године, заједничком офанзивом Аустро-Угарске, Немачке и Бугарске војске на Србију, након жилавог отпора, српска војска морала се повлачити преко Косова и Метохије, Црне Горе и Албаније пут обала Јадранског и Јонског мора. Иако десеткована, српска војска се опоравила на Крфу, и одатле ће бити пребачена на Солунски фронт, који ће половином септембра 1918.године бити пробијен. Као последица српских победа капитулирале су једна за другом, Бугарска, Турска, Аустро-Угарска и на крају 11.новембра 1918.године и Немачка. Тог дана су силе Антанте и Немачка, после вишемесечних тајних преговора у једном железничком вагону на забаченој прузи у шуми Компијењ, у Француској, потписале примирје.

            Одредбе тог документа који је углавном саставио француски маршал и врховни командант савезничких војски Фердинанд Фош, биле су прекид непријатељстава, повлачење немачких трупа, неуништавање инфраструктуре, размена заробљеника, обећање репарација, уништавање немачких ратних бродова и подморница, поступање током примирја. Иако су примирјем прекинута борбена дејства, било је потребно још 6 месеци преговора на Париској мировној конференцији док није закључен и мировни споразум којим је окончан Први светски рат. Овим чином означен је крај највећег рата који је свет до тада видео, у којем је учествовало 36 држава. Србија је у Првом светском рату изгубила око 1 300 000 становника, односно око 30% становништва. Дан примирја се обележава у свим земљама потписницама споразума још од 1919.године, што је био случај и код нас до Другог светског рата, а поново се обележава од 2011.године када је Народна скупштина изменом Закона предвидела да се Дан примирја из 1918.године обележава и то као нерадан дан.       

Пише: Проф. историје Иван Стојановић