Важан процес учења представља проверавање и праћење постигнућа ученика, као и пружање повратне информације о његовом напредовању које су значајне за даљи рад како ученика, тако и наставника, родитеља и свих других актера који учествују у образовном систему.

Током претходних деценија широм света вршене су реформе у образовању па су тако традиционални наставни програми замењени онима који су оријентисани на циљеве, исходе, стандарде и компетенције.

Начин провере ученичких постигнућа води се истим циљевима којима се планира и реализује процес наставе како би се добили резултати процеса.

Прикупљене информације о напредовању ученика у континуитету дају смернице и наставницима и ученицима. За ученике то значи да требају научити да користе резултате проверавања, да пронађу да ли и где греше како би се одлучили за активности које су им потребне како би поправили своја достигнућа. За наставнике је од значаја да увиде које промене су потребне, да ли у садржају или методама и облицима рада, можда увођење савремених наставних средстава.

У традиционалној пракси најзаступљеније је наставниково проверавање ученика, а промене би требале ићи и смеру развијања способности ученика за самопроверавање, као и међусобно проверавање између ученика.

Такође је потребно да се комбинују методе и нивои проверавања јер ученици обично нису подједнако успешни у свим видовима провере.

За успешно праћење и проверавање ученичких постигнућа морају се прилагодити технике проверавања, као нпр:

-Стално праћење и напредовање ученика

-Усмено и писмено проверавање циљева, исхода и стандарда

-Укључивање ученика у сопствено и међусобно проверавање постигнућа

-Комбинација формативног и сумативног проверавања

Пише: Иван Стојановић