Недалеко од данашњег насеља Звечана, које се налази на северу Косова и Метохије, северно од Косовске Митровице, налази се средњовековна тврдђава ЗВЕЧАН.

Тврђава има добар стратешки положај, налази се на узвишењу одакле има добар преглед. Ту су пролазили важни трговачки путеви па ће Звечан имати улогу да штити пролазнике. У близини се налази и највећи рудник олова и цинка у Европи – Трепча, па ће ова тврђава у једном временском периоду штитити и њега.

С обзиром да се налазио на врху брда град се састојао из три дела: Горњи и Доњи град, и Подграђе. Сви делови су спојени грађевинама па су чинили јединствену целину.

Сви већи градови у средњем веку имали су лагуме, подземне пролазе који су водили из града у случају непријатељске опсаде или за снабдевање водом и храном, па га је тако имао и Звечан. Лагум је имао важну улогу у тешким тренуцима.

Први његов помен у историји везан је за 11. век. У том периоду био је погранично место па ће и током 12. века играти важну улогу, нарочито као место одакле ће српска војска полазити у походе на византијске територије када је за време династије Немањића постајала све моћнија. У кратком периоду био је седиште двора српских владара. Познато је да приликом борбе за престо између Милутинових синова Константина и Стефана (Дечанског), погинуо Константин и да је сахрањен у Звечану, а што се још иронијом судбине догодило је и то да је тај исти Стефан, највероватније по наређењу свог сина Душана убијен у истом граду.

Касније ће се управа над градом смењивати у рукама српских обласних господара до пред сам крај 14. века. Тада ће Турци, после битке на Косову 1389. године, преузети управу овим важним градом све до 18. века, када га напуштају а сама тврђава губи важну улогу коју је до тада имала.

Разни путописци који су током 19. века пролазили овим просторима описивали су остатке које су видели том приликом, јер је град био препуштен забораву и пропадању.

Звечан данас представља споменик културе од изузетног значаја, а надлежна установа за његову заштиту је Републички завод за заштиту споменика културе Републике Србије.

Аутор: Проф. историје Иван Стојановић