У 14. веку Турци су полако али сигурно освајали Балканско полуострво, а против њих је вођено и доста мањих крсташких ратова. Византија је била територијално веома смањена, имала је само Цариград са околином. После Косовског боја 1389. године, Османлије постају главна сила на Балкану, а почињу и да нападају Угарску.

Битка код Никопоља сматра се последњим великим крсташким походом против Турака. Одиграла се 25. септембра 1396. године.

Са једне стране било је Османско царство са својим вазалима, а са друге стране био је савез европских држава који су чиниле Свето римско царство, Француска, Пољска, Угарска, Венеција, Ђенова, Влашка, Енглеска, Пољска, Шкотска, Швајцарска и Јовановци (витезови).

У овој бици као турски вазал учествовао је српски кнез Стефан Лазаревић. Према подацима који сведоче о овој бици, управо је Стефан Лазаревић са својом коњицом задао преломни напад мађарском центру. Захваљујући томе Турска је однела победу у бици.