Један од најчешћих разлога сукоба родитеља и деце школског узраста, као и узрок попуштања или неуспеха у школи, јесте одсуство жеље код детета да нешто научи. Ако сте код вашег детета приметили одсуство жеље за учењем, не очајавајте. Ову жељу је могуће стимулисати и увећати. Прочитајте како.

Ево тих начина да у деци пробудите жељу да науче нешто ново:

Створите околину која стимулише учење
Наша околина има кључну улогу у грађењу наших навика и усвајању културе у којој живимо. Тако и дететова околина има важну улогу у креирању његовог искуства учења.

Олакшајте детету приступ занимљивим изазовима. Ставите му потребно оруђе, материјале и ресурсе на дохват руке. Нека има приступ књигама, место за качење својих радова и простор за рад и креативност који је организован тако да стимулише самосталност.

На овај начин оснажујете дете да преузме контролу над оним што учи кад год му се пробуди интересовање за нешто.

Подржавајте и подстичите развој личних пројеката
На образовање гледамо као на нешто што учитељи и ми родитељи код куће преносимо деци на добро нам познате начине – планирањем лекција или времена, одређивањем лектире или прича за читање, испуњавањем вежбанки и сл.

Оно што ми не знамо, али деца добро знају, јесте да она могу да уче и сама. Деца у ствари уче најбоље када се добровољно баве сопственим пројектима. На први поглед, пројекат може да нам изгледа као игра. Али, на пример, деца која треба да направе кућу од картона морају да науче много ствари да би успела у том задатку – математику, инжењерство, тимски рад и сл. Она размишљају, планирају и решавају проблеме. У току такве активности деца су фокусирана, укључена у цело искуство и имају прилику да управљају сопственим сазнањима. Пројекти су тако одлична прилика за право учење.

Подстакните децу да своје идеје спроведу у дела, да истражују своје страсти, да уче када нам изгледа да се “играју”. Јер управо се то и дешава – деца уче кроз игру и у исто време уче и да воле учење.

Допустите здраве “опсесије”
Деца жуде да буду мајстори у нечему и обожавају да се изгубе у својим покушајима и уђу у стање “флоw”-а. То је стање у коме смо потпуно препуштени некој активности у тој мери да смо потпуно изгубили појам о времену и остатку света, осећамо спонтану радост.

Искуство флоw-а може се доживети на најразличитије начине. Неки га могу доживети бавећи се спортом, плесом, трчањем. Други га могу доживети бавећи се сликањем, цртањем, писањем, плесањем, певањем… Неопходан услов је да се пред нама налази изазов који ставља на пробу наше вештине и способности, при чему наше вештине и могућности могу да одговоре на овај изазов, тачније изазов и вештине морају бити у складу и морају померити наше границе. У случају да изазови превазилазе наше вештине, можемо осетити тескобу, а ако вештине превазилазе изазове, осећамо досаду.

Деца природно и лако улазе у ово стање. Управо због тога могу да направе сцену кад је време да се иде кући или заврши игра. Покушајте да препознате ово природно испољавање страсти и интересовања па им дајте простора да се посвете задатку који су себи поставили.

Преносите знање уз помоћ прича
Обратите пажњу како се ваше дете игра. Деца скоро увек глуме да проживљавају приче које су чула. Свако дете воли да чује причу о обичним људима који су проживљавали неки конфликт, који су имали неуспехе али се онда издигли, нашли нове начине да реше проблем и успели.

Кроз приче, знање које дете усваја постаје памтљиво и практично а ликови које среће постају они које жели да имитира.

Зато, када нам дете постави питање, наш одговор можемо да “упакујемо” у занимљиву причу.

Немојте да командујете већ преговарајте
Када деца стварно уче, она почињу критички да размишљају, изражавају своје мишљење и неслагање са одраслим особама.

Одуприте се искушењу да их “доведете у ред” или “покажете с ким разговара”. Уместо тога, позовите их на преговоре.

Шта то значи? Добар преговарач чини да његов саговорник осећа моћно и да доноси одлуке аутономно. Циљ је помоћи детету да донесе најбољу могућу одлуку користећи своје критичко размишљање за анализу сопствених одлука.

Током преговарања користите углавном позитиван, весео глас јер он помаже деци да се осећају охрабрено. Ако се дете узнемири или наљути користите успорен, дубок и миран глас. Асертиван глас је за најважније тачке јер одмах изазива одбојност. Запамтите, усвајамо енергију људи који нас окружују. Као резултат тога, можете да обликујете разговор тиме како изговарате оно што говорите.

Омогућите детету да се повеже са другарима
Људи су друштвена и опонашајућа бића. Природно је да дете жели да учи више када је окружено вршњацима који такође желе да уче. Подржите зато учење са другарима (и када је онлајн), заједничке пројекте и интересовања вашег детета и ван школе где може да упозна другу радозналу децу. Циљ је да се међусобно повежу, решавају проблеме и раде заједно.

Да ли већ примењујете неки од ових савета?

Извор: najboljamamanasvetu