Штампарство представља преношење слика и текстова на папир или неку другу подлогу за штампање уз помоћ одређених машина које служе за штампање. Забележено је да су стари Египћани пронашли материјал по имену папирус, који је направљен од осушених стабљика биљке папирус, по чему су могли писати.
Након тога још јако дуго се писало ручно на папиру или по животињској кожи, међутим, ручно писање постало је изузетно споро, понајвише у случајевима када је требало направити више копија истог документа. Тада су и књиге писане ручно, те је била реткост поседовати било коју. Уколико желите да сазнате више о томе како је текао развој штампарија, прочитајте наставак нашег текста.
Штампарије старијег доба – како је некада било
Што се конкретно Балкана тиче, једна од најраније оформљених штампарија код јужних Словена јесте Горажданска штампарија. која се налази на територији данашње Босне и Хецеговине. Она је основана 1519. године у Венецији, али је јако брзо након тога премештена у село Сопотница, близу Горажда.
Прва штампарија на територији Београда била је Београдска штампарија, коју је у свом дому оформио кнез Радиша Дмитровић. Након кнежеве смрти, његов посао преузима Тројан Гундулић, који штампарију даље сели у свој стан а затим учествује у штампању прве књиге у Београду – Четвероеванђеље.
Када је реч о појави штампарија у свету, први штампани радови десили су се између X и XИ вијека, и то у Кини, која је већ у првим вековима ове ере креирала штампана документа.
Први облици штампања били су везани за постојање дрвених и металних плоча које су служиле да се у њима резбаре слова и бројеви, након чега би се удубљења понекад премазивала бојом а папир утискивао између плоча. Тако је изгледало некадашње ручно штампање. Оно што је био велики проблем када је ручно штампање у питању јесте трњење руку услед дуготрајног коришћења, те су штампари често морали да праве паузе.
Најбитнија чињеница јесте да је изум машине за штампање, од стране Јохана Гутенберга у XВ веку, изазвао огроман преокрет у овој делатности. Оно што је Гутенберг урадио створило је решење за функционирање традиционалних штампарија, а то се односи на употребу слова од метала која остављају отисак током свог покретања.
Од XВИИ века креће интензивнији развој штампе, у виду новина и машина. Неке од њих су ротационе машине, затим оне које су употребљавале оловна слова, аутоматизиране и фотослагаће, као и офсет штампа. Свака од њих се појавила до половине прошлог века, чиме је штампарство дошло на већи ниво.
Савременије штампарије – како је сада
Нагли развој штампарије креће крајем XX века, уз саму појаву рачунара и штампача, док се највећи напредак види у последњих петнаестак година. Употреба интернета и аутоматизирана припрема за штампу омогућени су повезивањем рачунара с класичним, а касније и с ласерским штампачем.
Раније се првенствено користило дрво као извор папира за штампу, међутим данас штампарије успевају да самостално креирају решења везана за прављење различитих материјала. Неки од њих су текстил, метал, пластика, картон, стакло и многи други. Такође, данас штампарије нуде своја идејна решења када је штампа у питању и више се не држе тога да слепо прате претходно припремљене текстове и фотографије.
Почетком 20. века креће развој офсет и сито штампе, међутим, сада их све више замењују дигиталне, УВ и ЛЕД технике штампања, као и графички дизајн. Штампаче који се сада користе карактерише огроман избор доступних формата, боје врхунског квалитета и израда пробних примерака. Дигитализација је успела да развије коришћење универзалних штампача за штампу у више димензија и формата, с врло квалитетним бојама и на различитим материјалима.
У овом моменту тешко да постоји компанија која не поседује флајере, каталог, визиткарте и слично, те уз развој штампе фирме потражују и дигиталне маркетаре и дизајнере који би им радили на самом дизајну свих штампаних материјала. Штампа овим путем доста унапређује пословање и доводи сваки бизнис на нови ниво услед повећања квалитета, те због тога све већи број фирми се усредсређује на отварање овог сектора.
У току историје развоја штампарија било је баш много дешавања током напредовања ове делатности. Најбитнији догађаји у историји штампарства ишли су редом:
- – прве штампане новине
- – метална преса за штампање (150 отисака на сат)
- – проналазак технике умножавања равном штампом (техником литографије)
- – прва машина за ливење оловних слова
- – прва штампарска машина са механизованим кретањем (400 отисака на сат)
- – проналазак фотографије
- – почетак производње папира из дрвета
- – прва ротациона машина
- – прва новинска ротациона машина за велике тираже
- – почиње употреба растера (аутотипије) – репродуковања полутонских оригинала, што представља основу савремене репродукције слика у свим техникама штампе
- – прва машина за слагање слова
Раздобље аутоматизације (1900—1950)
примена фото-поступака
увођење аутомата за улагање и излагање табака (папира)
- – проналазак офсет штампе
- – прва фотослагаћа машина
Раздобље електронике и рачунара (од 1950. до данас)
Као што можемо видети, ова индустрија је током историје имала врло дуг и динаимчан пут док није дошла до овог нивоа где је сада, те управо из тих разлога квалитет штампе је сада на врхунском нивоу. Савремени трендови у дигиталу све више узимају маха, стога штампарије, као и све остале делатности, морају да се воде баш тим правилима.
Извор: oazaznanja.com
