У ери дигиталне трансформације, питање које све чешће искаче из свакодневних разговора родитеља, педагога и психолога гласи: „Да ли ће деца која користе вештачку интелигенцију постати паметнија када одрасту?“ И док одговор није једноставан, све указује на то да АИ не обликује само начин на који деца уче, већ редефинише саму природу интелигенције.

Паметнија — али како?

Памет није јединствен појам. Она укључује когнитивне способности, емоционалну интелигенцију, креативност и критичко размишљање. Деца која користе АИ алате, попут виртуелних учитеља, интерактивних апликација и алгоритамски вођених едукативних платформи, имају потенцијал да:

• Брже долазе до информација
• Уче у складу са сопственим ритмом
• Развијају боље дигиталне вештине
• Брусе способност решавања проблема уз помоћ технологије

Међутим, да ли је то довољно да их назовемо „паметнијима“?

АИ као алат, не замена

Стручњаци се слажу да вештачка интелигенција може бити моћан савезник у образовању деце — под условом да се користи промишљено. Деца која превише зависе од АИ ризикују да развију површно знање, без дубље анализе или самосталног закључивања.

Интелигенција будућности

Учење уз АИ све више подсећа на сараднички процес — деца постају партнери технологији. Очекује се да ће нова генерација развити тзв. “мета-интелигенцију” — способност да разумеју како да уче, како да адаптирају стратегије учења, и како да критички процене изворе информација.
Питање више није само „да ли ће деца бити паметнија“, већ „како ће изгледати памет у будућности.“

Закључак

Вештачка интелигенција не доноси аутоматски памет. Она отвара врата ка новим врстама размишљања, ако се користи са сврхом и у балансираном окружењу. Деца будућности неће нужно бити паметнија у традиционалном смислу — али ће сигурно бити дигитално мудрија.