Извор: РТС
Немањићке задужбине су као оличење светосавског трајања и наш прозор у свет, одакле долазе љубитељи сакралне уметности и сви добронамерни људи да се што ближе упознају са нашом културом, вером и традицијом.
Царску лавру Студеницу историчари уметности, архитекте, теолози према уметничким делима, убрајају међу најбогатије манастире Српске православне цркве.
Царску лавру Студеницу историчари уметности, архитекте, теолози према уметничким делима, убрајају међу најбогатије манастире Српске православне цркве.
Студеницу је крајем 12. столећа подигао родоначелник династије Немањића, Стефан Немања. Изузетно вредним фрескама храм је осликан у време када је игуман био Сава Немањић.
„У случају велике цркве 12. век, у случају Краљеве цркве, краља Милутина, 14. век. Од самог почетка гледамо у та уметничка дела, гледамо у ту лепоту. Радујемо се, волимо, поштујемо и имамо ту привилегију да имамо то пред собом“, наглашава архимандрит др Тихон Ракићевић, старешина манастира Студеница.
„Долазећи у ове светиње, припадници нашег народа тако могу да виде одакле потичу, ко су им преци. Посебно што овде, рецимо, у време Светог Саве су сви натписи на фрескама писани рашком ћирилицом.“
Немањићке задужбине које су владари династије што је Србијом столовала два века, као светосавски израз оданости Богу даривали народу, биле су и остају белег српског трајања и опстајања на Балканској ветрометини.
Метох до метоха, Метохија. Ту, као на длану, храм Високи Дечани. Даривао га је у време процвата средњовековне Србије, народу и отечеству, краљ Стефан Урош Трећи, по манастиру препознатљив као Стефан Дечански.
Манастир Високи Дечани је за многе историјско срце српске културе, а за свет, први манастир са Косова и Метохије који је номинацијом Србије уписан у Унесков регистар културне баштине.
„За нас је аутентична реалност управо наш живот у Христу, наш еухаристијски живот, литургијски живот. Ово је највећи и најбоље очувани храм из времена Немањића и по својој архитектури и уметничким достигнућима представља можда и нешто најлепше што је створила српска рука и оставила у наслеђе“, наводи архимандрит Сава Јањић, игуман Манастира Високих Дечана.
Србија слови за земљу фресака, а да би се изузетном фрескосликарству и подизању монументалних задужбина дивили широм света, у току је споменичка дигитализација.
„Радимо већ четири године у Дечанима, исто тако, четири године у Студеници. Урадили смо Петрову цркву код Новог Пазара.“
Тако ћемо свету још једном отворити видике и показати зашто смо поносни на наслеђе које је сведочанство српског светосавског препознавања кроз историјска, духовна и културна уздизања кроз време.
