Деца се укључују у процес образовања, предвиђа се питање – како тече њихово школовање? Ко све може препознати интересовање детета за учењем? Жеља за учењем код детета се најчешће открива још у раном узрасту. То прво може открити породица, затим васпитачи, док у каснијем добу примећују и учитељи, наставници, психолози, педагози…

Радозналост и воља за учењем се по правилу лако препознају, али има случајева где таква деца остају не препозната или им се не поклони довољна пажња од стране средине у којој живе, а некад и од стране образовног система. Неки учитељи и наставници сматрају да оне ученике који редовно решавају школске и домаће задатке и раде оно што се од њих очекује прописаним планом и програмом не треба додатно мотивисати. С друге стране, ученицима који не показују добре резултате посвећује се више пажње како би били мотивисани за наставу и учење.

Потешкоће ученика у наставном процесу могу потицати и од саме ученикове личности. Дешава се да ученик заврши задатке брзо, али површно. Са таквим дететом треба порадити на томе да буде мотивисано и одржи концентрацију до краја решавања задатака.

Мотивисање ученика за учење је од изузетног значаја у њиховом напредку током школовања, како за талентоване тако и за оне који слабије савладавају градиво. Врло је важно и код једних и код  других подстицати унутрашњу мотивацију путем занимљивог, интелектуално-провокативног наставног садржаја, активним укључивањем у презентацији школе, путем вршњачке едукације.

Наставник би требало да буде особа која је спремна на блискост и сарадњу са ученицима, да поседује ентузијазам, самопоуздање и добар смисао за хумор, да има оригиналне идеје, способност мотивације и да негује флексибилност у раду.

Ученике треба поштовати, неговати и развијати њихове таленте. Задатак образовног система и друштва у уопште је да управо ове циљеве и испуни.

      Да би наставник успешно обављао васпитно-образовну делатност треба да, поред одређених стручних и педагошко-психолошких знања, поседује и извесне способности: предавачку, организациону, руковођења, саветовања и усмеравања. Креативан наставник ће васпитати креативне ученике, а критички и мисаоно развијен наставник васпитаће критичке умове. Наставник је узор својим ученицима.

       Бити добар наставник је једно од најизазовниjих и најлепших занимања. Они који то јесу ово разумеју и без додатног објашњења. Образовати и васпитавати младе генерације уопште није једноставан посао. За то не постоји „калуп“. Од самог наставника зависи да ли ће и у коликој мери бити добар у свом послу. Ако заиста жели да то буде, прво што треба да уради јесте да изађе из тог тзв. „калупа“.

         У постизању овог циља веома је важна улога методе и облика рада наставника на мотивацији ученика. Није довољно само познавање изврсних предавачких техника и вештина, треба изазвати поштовање и дивљење ученика а то ниједан факултет не учи наставнике. Успостављање здравог односа са ученицима веома је важно за функционалност часова. Уколико он незна да се повежете са ученицима, они неће ни слушати оно о чему им говори, колико год то могло да им буде интересантно. Са друге стране, ако оствари добар однос, ако зна како да им се приближи, придобиће њихово поверење, а самим тим атмосфера на часовима, па и продуктивност њихова, биће све боља. Потребно је доста љубави, воље и мотивације, стрпљења, креативности и маште према свом послу, и волети га онаквим какав јесте.

          Велики број радова на овој теми показао је да мотивисани ученици постижу много боље резултате а да притом учење не сматрају досадним или додатном обавезом. Када су ученици мотивисани за рад и постижу боље резултате, онда су такође и наставници мотивисанији да још више раде са њима.

          Поред наведеног и улога директора је веома важна. Његов задатак је да створи повољне услове за рад у школи, а са мотивисаним ученицима и наставницима успех је загарантован.  

Пише: Иван Стојановић