Александар I Карађорђевић рођен је на Цетињу 16. децембра 1888. године. Он је био млађи син Петра I Карађорђевића и кнегиње Зорке.

Школовао се у Женеви и Санкт Петербургу док је на власти у Србији била династија Обреновић, а враћа се тек после Мајског преврата (1903) када је власт преузео његов отац Петар I. Престолонаследник је био његов старији брат Ђорђе (1903-1909), а када се он одрекао престола у име свог млађег брата, Александар постаје престолонаследник (регент).

Као регент је предводио војску у Првом светском рату, по завршетку рата аутократски је владао државом, завео је Шестојануарску диктатуру 1929. године после убиства у Скупштини, а две године касније донео Септембарски или Октроисани устав.

Био је ожењен румунском принцезом Маријом, ћерком краља Фердинанда Хоенцолерна. Била је образована и бавила се хуманитарним радом, а српски народ ју је много волео.

На данашњи дан пре тачно 88 година (9. октобар 1934. године) извршен је атентат на краља Александра Карађорђевића приликом његове посете Марсеју. Атентат су извршили чланови хрватске усташке емиграције и бугарске терористичке организације ВМРО а финансирани од стране држава којима је сметала Југославија. Још пре поласка у званичну посету Француској, службе безбедности су имале информације о могућем атентату на југословенског владара. Не обазирући се на упозорења, краљ је одлучио да не одустане од планиране посете Марсеју.

Породицу је послао возом а он је, као што је и планирано путовао бродом до луке Марсеј, управо да би њих заштитио ако би успут дошло до евентуалног покушаја атентата на њега.

Испоставиће се да ће атентатори терористичке организације ВМРО чекати на улици Марсеја, умешани у велику гужву народа који се окупио.

На престолу га је наследио његов малолетни син Петар, па је због тога образовано Намесништво. Главну реч у њему, а уједно и у држави имао је кнез Павле.

Пише: Проф. историје Иван Стојановић