УНС – УДРУЖЕЊЕ НАСТАВНИКА СРБИЈЕ "ПАНЕЛ"

Вести, актуелности и занимљивости из области образовања

ЗАНИМЉИВОСТИ КУЛТУРА

Аранђеловдан: Слава небеског војводе и један од најпоштованијих празника у српском народу


Сабор Светог архангела Михаила, у народу познатији као Аранђеловдан, обележава се 21. новембра по грегоријанском, односно 8. новембра по јулијанском календару. По броју свечара у Србији налази се на самом врху, одмах иза Светог Николе, а као крсну славу га прослављају бројне породице, цркве и еснафи широм земље.

Ко је Свети архангел Михаило?

У хришћанској традицији Свети архангел Михаило сматра се вођом небеске војске, заштитником вере и борцем против зла. Његово име, преведено са хебрејског језика, значи „Ко је као Бог?“, што симболизује његову верност Богу у тренутку када се део анђела, предвођен Луцифером, побунио против Творца.

На иконама се најчешће приказује као моћан крилати ратник у оклопу, са мачем или копљем у једној руци и вагом у другој. Према црквеном предању, управо он учествује у одвајању добра од зла на Страшном суду, због чега га народ вековима поштује као чувара људских душа и заштитника правде.

Зашто се за Аранђеловдан, по веровању, не кува жито?

Један од најраспрострањенијих обичаја везаних за Аранђеловдан јесте веровање да се за ову славу не припрема славско жито. Народ је вековима сматрао да је разлог то што архангел Михаило није био човек који је живео и преминуо на земљи, па му се не приноси кољиво.

Међутим, Српска православна црква указује да је такво тумачење погрешно. Жито се не спрема због светитељеве смрти, већ представља симбол Христовог васкрсења, вечног живота и наде у спасење. Због тога се и за Аранђеловдан препоручује припремање свих славских обележја: славског колача, жита, вина и славске свеће.

Народна веровања уз Аранђеловдан

Као и многи велики празници, Аранђеловдан је током векова постао део народног календара и бројних обичаја.

Према једном од најпознатијих веровања, време на Аранђеловдан наговештава каква ће бити предстојећа зима. Ведро и хладно време наводно најављује оштру зиму, док облачан и кишовит дан указује на блаже временске прилике.

У појединим крајевима Србије веровало се да Свети архангел Михаило обилази болесне и немоћне. Народно предање каже да његов положај поред болесника открива исход болести, па је празник често повезиван са молитвама за здравље и оздрављење.

Такође, на Аранђеловдан се, као и на друге велике црквене празнике, избегавају тешки физички послови. Уместо рада, наглашава се значај добрих дела, помоћи сиромашнима и бриге о ближњима.

Празник породичног заједништва

Аранђеловдан је много више од породичне славе. То је дан окупљања, праштања и јачања породичних веза. У касној јесени, када природа мирује и дани постају краћи, славска свећа подсећа на светлост вере, наде и заједништва које се преноси са генерације на генерацију.

Без обзира на то да ли славска трпеза тог дана буде посна или мрсна, суштина празника остаје иста: захвалност, мир у дому и поштовање традиције која вековима окупља породицу око истих вредности.

ОСТАВИТЕ ОДГОВОР

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *