Данас се навршава 45 година од смрти Јосипа Броза Тита, човека који је обликовао судбину Југославије и оставио неизбрисив траг у њеној историји. Његова владавина била је обележена борбом за независност, политиком несврстаности и визијом јединства међу народима бивше Југославије.

Рођен је 7. маја 1892. године а умро 4. маја 1980. године. Потиче из мешовите породице у селу Кумровец, отац је био Хрват а мајка Словенка, и они су имали петнаесторо деце.

Био је члан Комунистчке партије и вођа партизанског покрета током Другог светског рата. Стекао је велику славу током живота, како у иностранству тако и у земљи. Проглашен је за доживотног председника Југославије, тако да ће он бити на челу државе непухин 35 година (1945-1980). Поред Нехруа (премијер Индије) и Насера (председник Египта), један је од оснивача Покрета несврстаних. Прва седница одржана је у Београду 1. септембра 1961.године и она се сматра оснивачком. Покрет су чиниле 120 чланица и 17 које су имале статус посматрача.

Тито је био лидер који је умео да балансира између Истока и Запада, водећи своју земљу путем који је многима деловао као политички експеримент, али је омогућио Југославији да остане стабилна и економски развијена током деценија његове власти. Његова харизма и способност политичког маневрисања и данас изазивају интересовање историчара и политичара широм света.

Иако су године прошле, сећање на Тита остаје снажно. Његови следбеници га памте као лидера који је успео да створи државу у којој су различити народи живели у релативном миру, док критичари подсећају на ауторитарну страну његове власти. Без обзира на подељена мишљења, јасно је да је Тито остао једна од најважнијих политичких фигура 20. века.

Тито није био само политички лидер, већ и симбол једне епохе. Његова способност да одржи стабилност у земљи са толико различитих народа и култура била је изузетна, а његов утицај се осећа и данас, кроз носталгију за временима када је Југославија била једна од кључних држава несврстаног покрета.

Након његове смрти тензије су све више расле између република и 1991.године почео је грађански рат којим ће се СФРЈ распасти.

Пише: Проф. историје Иван Стојановић