УНС – УДРУЖЕЊЕ НАСТАВНИКА СРБИЈЕ "ПАНЕЛ"

Вести, актуелности и занимљивости из области образовања

АКТУЕЛНОСТИ ЗА НАСТАВНИКЕ ЗА РОДИТЕЉЕ ЗА УЧЕНИКЕ

ПИСА тестирање: Ученици из Србије остварили напредак

Извор: Влада Републике Србије


Данас је Влада Републике Србије саопштила да је наша земља на ПИСА тестирању спроведеном 2022. године остварила напредак у односу на 2018. годину и да се налази на 40. месту у читању и науци, а на 42. у математици.

ПИСА (Programme for International Student Assessment – PISA) је програм међународне евалуације образовних постигнућа, који реализује ОЕЦД са партнерима. Програм систематски прати ниво функционалне писмености који достижу петнаестогодишњи ученици у области математике, природних наука и разумевања прочитаног.

Основни циљ је да се испита у којој су мери млади оспособљени да разумеју и користе дате информације приликом решавања релевантних проблема из свакодневног живота.

ПИСА се спроводи од 2000. године у трогодишњим циклусима. Србија је први пут учествовала у ПИСА истраживању 2003. године, и до сада је то чинила пет пута.

У истраживању 2022. године учествовало је око 690.000 ученика из 81 земље/економије. Они су представљали око 29 милиона петнаестогодишњих ученика у школама из 81 земље/економије.

Из Србије је учествовало 6.413 петнаестогодишњих ученика из 183 школе и решавали су тестове читалачке, математичке, научне писмености и креативног мишљења.

Тренутно су доступни резултати за когнитивне домене, док ће резултати из креативног мишљења бити познати на пролеће 2024. године.

Србија се у читању и науци налази на 40. месту, а у математици на 42. месту, што представља напредак у односу на 2018. годину када се нашла на 45. месту у читању, а на 46. месту у науци и математици.

Резултати су показали да просечно постигнуће ученика из Србије на скали математичке писмености износи 440 бодова (ОЕЦД: 472), на скали читалачке писмености 440 (ОЕЦД: 476), а на скали научне писмености 447 бодова (ОЕЦД: 485).

Резултати у науци и читању показују благи напредак у односу на оне добијене у ПИСА истраживању 2018. године (за осам и један поен, док се у математици бележи пад за осам поена).

Приликом тумачења резултата о постигнућима треба имати у виду то да је у поређењу са 2018. годином учинак у земљама ОЕЦД-а пао за 10 поена у читању и за скоро 15 поена у математици.

У тренутку када се чак пет ОЕЦД земаља суочава са падом успешности у математици за 25 поена или више, резултати који су код нас остварени у условима ковида буде наду да ће реформе које су започете одмах по завршетку циклуса ПИСА 2018 године моћи да се наставе у правцу подизања квалитета образовања.

Девоjчице имају боље резултате у читању за готово 26 бодова, што представља скоро једну годину школовања. Дечаци имају нешто боља постигнућа из математике, а разлика износи 11 поена. У половини земаља дечаци су у просеку имали статистички значајно више постигнуће од девојчица.

Резултати ПИСА 2018, објављени 2019. године, омогућили су да се преиспитају претпоставке уграђене у постојећи образовни систем.

Министарство просвете је већ 2020. године дало инструкције Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања да изврши ревизију стандарда постигнућа за крај основног и средњег образовања, те да је неопходно да нови концепт образовних стандарда, поред развоја специфичних предметних компетенција, буде усмерен и на развој општих предметних и кључних компетенција и функционалне писмености код ученика.

Нови стандарди су развијени и тренутно се разматрају на Националном просветном савету. Осим тога, Акционим планом Стратегије развоја образовања и васпитања за период 2023–26, планиран је низ активности које су директно усмерене као одговор на неке препоруке које су произашле из ПИСА резултата:

  • развијања нових и унапређивање постојећих стандарда квалификација и стандарда постигнућа, програма наставе и учења у основном и средњем образовању
  • обучавање наставника за примену и праћење нових стандарда постигнућа, стандарда квалификација, као и развоја кључних компетенција код ученика
  • обучавање наставника разредне наставе за развој и вредновање читалачке писмености код ученика нижих разреда
  • креирање националног програма и акционог плана за развој и вредновање читалачке, математичке, научне и дигиталне писмености ученика
  • обучавање наставника у основном и средњем образовању за развој и вредновање читалачке, математичке, научне и дигиталне писмености ученика.

Ове активности су неке у низу које су планиране у оквиру Акционог плана и које ће бити реализоване до краја 2026. године, у једном делу и уз финансијску помоћ Европске уније.

Пут од увођења промена у образовање и постизања пуног ефекта видљивог кроз ученичка постигнућа је дуг и пун изазова. Наше очекивање је да ће исходи имплементације реформи бити у мањем обиму видљиви већ у наредном циклусу, бар када су у питању ставови ученика у вези са мотивацијом и наставом и учењем, те да је потребно да протекне два циклуса да би ефекти били у потпуности препознатљиви кроз ученичка постигнућа.

Други елементарни подаци који се односе на резултате и ставове ученика и услове у којима се одвија настава доступни су у прегледу који се налази на сајту Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.

LEAVE A RESPONSE

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *