Данас се обележава 104 година од 15. септембра 1918. године када је пробијен Солунски фронт, што се касније испоставило као одлучујуће за слом Централних сила у Првом светском рату. Почетак краја Великог рата означио је пробој Солунског фронта, чија је дужина била неколико стотина километара. Српска војска била је пребачена на овом фронту већ у пролеће 1916. године, после Албанске голготе и опоравка на Крфу. Са једне стране фронта били су француски, британски и српски војници (руска бригада је повучена после Октобарске револуције у Русији), којима се касније придружио и један број Грка и Италијана, док су са друге стране добро укопани у рововима били аустроугарски, немачки и бугарски војници.

             Већ 30. септембра 1916. године српска војска освојила је Кајмакчалан, највиши врх планине Ниџе, одакле је могла да види своју земљу, први пут после њеног напуштања 1915. године. Након тога, Солунски фронт остао је споредно ратиште, од тада па све до септембра 1918. године на њему је владало затишје. За команданта Солунског фронта, у међувремену, постављен је француски генерал Франше д’Епере.

             Одлучујуће борбе за пробој Солунског фронта су почеле 14. септембра 1918.године целодневном артиљеријском паљбом савезничких топова по бугарским, немачким и аустроугарским положајима, да би у зору 15. септембра (5.30 часова) после снажне артиљеријске припреме кренуле у напад дивизије под вођством Степе Степановића ( II српска армија), Петра Бојовића ( I српска армија) а за њима и остала војска. Борба се водила прса у прса, бајонетима на бајонете, и већ првог дана пробијено је 11 км фронта, другог дана ширина је била 40 км и тиме почиње слом Централних сила на Солунском фронту.

            Колики је значај имала српска војска у овом пробоју говори нам и Извештај француској влади при пробоју фронта Франшеа д’Епереа, који саопштава „Операције се морају успоравати јер нема комуникације ради допремања хране француским трупама које напредују, само српским трупама нису потребне комуникације, они иду као олуја – напред“.

            Заслуга српске војске у пробоју Солунског фронта била је огромна и зато срспки народ сваке године са поносом обележава годишњицу овог догађаја.

Овај дан се обележава и као Дан српског јединства, слободе и националне заставе.

Пише: Проф. историје Иван Стојановић