Српска православна црква (СПЦ) данас прославља Светог Ћирила и Методија -солунску браћу која су проповедала хришћанство међу Словенима. Такође, данас се празнује и Дан словенске писмености и културе.

Јужни Словени примили су хришћанство из суседних држава. Преци данашњих Словенаца и Хрвата примили су хришћанство из западних црквених средишта. У источном делу Балканског полуострва хришћанство се ширило из Византије.

У другој половини 9.века поједини чланови српских владарских породица имају хришћанска имена што је био знак да су већ почели да примају хришћанство.

Кнез Велике Моравске затражио је од византијског цара мисионаре који би на народном језику проповедали хришћанство. Тај посао добила су браћа Ћирило и Методије, из околине Солуна, 863.године. Пошто су живели поред Словена, они су добро познавали словенски језик. Константин (Ћирило) је пре поласка на ову мисију саставио глагољицу – прво словенско писмо, а с грчког превео најважније обредне књиге.

Њихова мисионарска делатност наилазила је на отпор немачког свештенства тако да су браћа морала да иду код папе да се оправдају од оптужби. Приликом једне од посета Риму Ћирило се разболео и умро.

Уз много проблема, Методије, је наставио да шири хришћанство до своје смрти 885.године.

Њихов посао наставили су њихови ученици Климент и Наум, који ће саставити ћирилицу – друго словенско писмо, а име је добило у част њиховог учитеља.