Зашто се сат још увек мења?

До померања сата дошло је из жеље да се што више искористи дневна светлост, и то нарочито током лета. Када се почињало са овом променом времена људи су сматрали да ће на тај начин бити смањена потрошња енергије. Међутим, савремена истраживања показала су да је реална уштеда минимална.

И поред тога сат се и даље мења два пута годишње, а ова тема је актуелна само у том периоду. Представници ЕУ покушавали су да се договоре око укидања промене времена, предложено је још 2018.године да дође до укидања али се нису успели договорити које рачунање време би одабрали (летње или зимско).

Мишљења су подељена по питању померања часовника за један сат унапред и уназад. Неки тврде да нема никаквих последица, док су други мишљења да су последице итекако велике, нарочито по питању здравља.

Летње рачунање времена увек почиње последњег викенда марта месеца када се казаљке на сату померају за један сат унапред, и то у 2.00 сата се померају на 3.00, у ноћи суботе на недељу. Ове године ће то бити наредног викенда, у суботу 29-ог на 30-и март.

Те ноћи ћемо спавати један сат краће, али с обзиром да је у питању викенд то се може надокнадити. Од тада дани ће бити све дужи а ноћи краће.

Летње рачунање времена траје до последњег викенда октобра, и то недеље 26. октобра 2025.године када ће казаљке у 3.00 бити врећене на 2.00 сата.

Прве вечери зимског рачунања времена спаваћемо један сат дуже. Карактеристика зимског рачунања времена је да су дани краћи од ноћи.

Аутор: Иван Стојановић