Сарадња између породице и школе може побољшати уколико се родитељи и наставници посматрају као равноправни актери који учествују у васпитно-образовном процесу. Како би сарадња била што успешнија, треба да се одвија континуирано, плански, систематски, да су јасно утврђени циљеви, задаци, облици, методе, садржаји и динамика њиховог остваривања. Она треба да има карактер партнерског односа, родитељи и наставници да буду равноправни, информишу се, допуњују, размењују искуства о развоју, учењу и понашању деце у ове две средине. Такође, родитељи и наставници треба међусобно да се поштују, уважавају образовање, животно и радно искуство и спремност за комуникацију. Циљ овакве сарадње треба да буде усаглашавање ставова и успостављање континуитета између породичног и друштвеног васпитања у целини.

Како би успешно обављао захтевне улоге које има, наставник мора да поседује и одређена својства личности, а то су: љубав према људима и компетенције да комуницира са њима у којима долази до изражаја разумевање, поверење, толеранција, искреност, добронамерност, предусретљивост; висок ниво опште и педагошке културе; упорност; одважност; хуманистички поглед на свет и оптимистичност у раду са ученицима и у сарадњи са родитељима. Од кључних вештина које би требало да поседује наставник издвајају се: комуникацијске вештине, вештине руковођења и организације и вештине потребне за рад у тиму. Ове вештине су и предуслов за квалитетну сарадњу са родитељима.

Једно од најважнијих подручја рада одељењског старешине је сарадња са родитељима. Квалитетна и ефикасна сарадња зависи од односа између родитеља и наставника. Наставник треба да буде носилац ове сарадње. Он кроз сарадњу са родитељима треба да створи услове у којима ће школа и породица заједнички подстицати развој сваког појединачног ученика, размењивати мишљења, договарати се, заједнички радити на проблемима и тежити ка њиховом конструктивном решавању. Садржаји које треба обухватити сарадњом су: способност социјалног опажања, емпатичност, комуникативност, примењивост знања којим располаже, објективност, правичност, доследност, педагошко-психолошка оспособљеност, усклађен однос са родитељима.

Да би сарадња између наставника и родитеља била што квалитетнија, наставник у свом раду треба да се руководи одређеним начелима. Као основна начела за успостављање партнерског односа са родитељима издвајају се: равноправност, комплементарност, компетентност, аутеничност и демократичност.

Родитељи који су активно укључени у живот и рад школе боље разумеју школу, учење у њој, пружају већу подршку својој деци и ефикасније их навикавају на школске обавезе и прихватање одговорности ученика. Пракса показује да у школи постоји мало активности којима се родитељи подстичу на успостављање партнерства са школом. Међутим, потреба за укључивањем родитеља у школу и преузимање улоге партнера је огромна, јер на тај начин деца успешније уче и задовољнија су. Може се рећи да наша будућност зависи од партнерства родитеља и наставника, односно школе.