Три мајке су се окупиле у близини села, поред чесме. Две од њих су почеле да хвале своје синове. Једна је рекла да је њен син био најлепши међу дечацима у селу, најјачи и најпаметнији. Друга је похвалила свог сина да остале две завиде. Трећа жена је стајала поред њих и ћутала.

Друге две су је питале зашто ћути. Она је одговорила: “Мој син је обичан, он нема ништа посебно у њему.”

Жене су напуниле воду и кренуле својим кућама. На путу су среле своје синове. Син прве жене је бацао тешко камење. Мајка се радовала и рекла: “Погледајте мог хероја!” Син друге жене плесао је и певао као славуј. Мајка се поносно осмехнула свом сину. Син треће жене отрчао је до своје мајке и узео тешке кофе са водом из њених руку и отишао кући.

Један мудар човек је у том тренутку пролазио путем и две жене су кренуле према њему да га питају. Питале су чији је син најбољи.

Човек је одговорио: “Где су вам синови?” Видео сам само једног. ”И показао је на дечака који је носио кофе са водом своје мајке.