Концентрација је веома важна у свим пословима. Некада је веома тешко одржати. У наставку можеш наћи неколико важних корисних савета да би успео у томе.

За тако нешто су ти потребне стратегије – хеј, да ли се то управо огласио твој телефон? Не гледај га! Концентриши се! Овде ћеш наћи неколико корисних савета који ће ти олакшати да се попут ласера – зззп! – усредсредиш на свој циљ.

Стално имај на уму разлог

Усредсређеност најлакше можеш да задржиш ако се стално подсећаш зашто нешто радиш. Да ли то радиш јер желиш да напредујеш у нечему што ти је важно? Да ли желиш да провериш себе и своје способности? Или хоћеш да помогнеш некоме ко је у невољи? Ако схваташ шта је сврха онога што радиш и стало ти је до тога, већа је вероватноћа да ћеш истрајати. То је зато што је сврха обично важнија од било каквог конкретног исхода.

Ако желиш да добијеш петицу на писменом, размисли о томе зашто ти је то важно. Наравно, један од разлога може бити петица у свесци. Али више је него вероватно да су твоји разлози много дубљи. Стало ти је до оцене јер желиш себи да докажеш да ти то можеш. Или желиш да покажеш родитељима и наставницима напоран рад због кога заслужујеш ту петицу. А можда хоћеш да прошириш знање које ће ти касније користити у школи и у животу. Шта год да је разлог што ти је стало да писмени задатак урадиш најбоље што можеш, то ће те мотивисати да се усредсредиш на остварење свог циља. Док учиш, осећаш се добро знајући да ти то омогућава да постигнеш оно што желиш.

Понекад је лакше размишљати о томе зашто нешто радиш ако себи можеш да дочараш оно што ће ти постизање циља донети. Каква ће бити корист од тога? Ако можеш себи јасно да дочараш осећај задовољства који ћеш имати када постигнеш оно што желиш, већа је вероватноћа да ћеш истрајати ради доживљавања тог осећаја. Затвори очи и замишљај. Стварај у глави слику с много детаља – сцена, звукова, мириса и свега осталог.

На пример, ако ти је циљ да увежбаш топ спин сервис у стоном тенису, замисли како ће изгледати када лоптицом погодиш други крај стола и она одскочи под косим углом тако да превари противника. (Замисли и противника! Можда је то твој брат. Он се извије, али не успе да врати твој фантастични сервис. Ура!). Како ће звучати када се лоптица одбије о твој рекет и удари у сто? Какав ћеш осећај имати у мишићима када стекнеш такву контролу над лоптицом?

Прави паузе

Добро је напорно радити на постизању циља, али ако се сувише дуго напрежеш, твоја способност да добро урадиш посао неминовно ће се смањити. Другим речима, превише концентрације може да доведе до њеног мањка. Да се то не би догодило, мораш правити паузе. Али, са паузама треба бити опрезан. То не значи да треба да прекинеш учење историје и да се два сата играш с мачком. Пази да паузе буду кратке јер тако можеш да наставиш тамо где се стало и да завршиш посао. Није потребно много времена да се концентрација обнови.

Да ли ти се икада десило да се смартфон или компјутер заледи? Ако јесте, вероватно знаш како се преморена машина на најједноставнији начин поправља – искључиш је и поново укључиш. То може да уклони све сметње и омогући да уређај поново нормално ради. Исто важи и за људе. Понекад мораш допустити свом уму да се ресетује како би било могуће да и даље успешно радиш. Зато многи наставници на својим часовима праве „паузе за мозак“. Када много учиш или дуго седиш, мораш устати и бити у покрету да би дошло до ресетовања.

Лаке физичке вежбе, кратка шетња или неколико склекова, твом уму могу обезбедити потребан предах и повећати прилив крви у мозак. Биће ти много боље чак и ако само устанеш и истегнеш се поред стола.

Шта још можеш да радиш за време паузе?

• Позови другара, питај га шта ради и договорите се да се касније видите. Добро је када комуницираш с другима и имаш чему да се радујеш.
• Прочитај неколико страна Након што мало одлуташ у свет маште, моћи ћеш да видиш стваран свет у новом светлу.
• Ради нешто што повећава концентрацију, као што су вежбе дисања или јога.
• Мази кућног љубимца или се поиграј с њим.
• Припреми себи мало здравих грицкалица. Храна је гориво за тело и мозак.

Ако треба да прочиташ велику књигу, напишеш дугачак састав, завршиш неки пројекат или урадиш било шта што захтева много времена, можеш направити више од једне паузе. Ако желиш да осигураш да ће то бити само краткотрајно одмарање мозга ради бољег учинка, подеси тајмер тако да паузе трају највише пет минута. Тајмером такође можеш да одредиш колико ћеш времена радити пре него што направиш паузу. Тако ћеш имати чему да се радујеш – а дељење задатка на мање целине олакшаће посао.

Колико дуго си у стању да се усредсредиш на задатак? Ако се припремаш за тест из хемије, мислиш ли да ће ти бити довољно да учиш 15 минута дневно? Одговор ћеш наћи само ако пробаш. Оно што је добро за друге можда није најбоље за тебе.

Направи списак онога што не треба да радиш

Ако учиш да возиш скутер, не мораш знати историју транспорта и име проналазача овог превозног средства. Не мораш знати ни све делове скутера. Али мораш свакако знати како да га покренеш, њиме управљаш и одржаваш равнотежу. Такође мораш знати како се користе кочнице. Уколико учиш погрешне ствари, нећеш постићи напредак.

Наравно, то је мало глуп пример. Ако учиш да возиш скутер, сигурно нећеш губити време тражећи одговор на питање ко га је измислио. Проблем са усредсређивањем на праве ствари обично постоји када су оне погрешне много примамљивије. На пример, ако ти је циљ да наштрикаш шал за брата или сестру пре зиме, мораш се потрудити да свакога дана радиш на томе онолико времена колико мислиш да је потребно, а не да лешкариш на каучу и гледаш телевизију. Или, ако ти је циљ да будеш у форми када почне сезона хокеја на леду, мораш водити рачуна о томе да се здраво храниш и не једеш храну пуну масти и шећера.

Многи покушавају да остану усредсређени на задатак правећи списак онога што треба да ураде, а да ли икада помишљаш да направиш списак онога што не треба да радиш? На врху списка запиши шта желиш да постигнеш. Испод тога великим словима напиши „НЕМОЈ“. Затим запиши све оно што би могло да те омета у постизању циља.

То су ствари које желиш да избегнеш. Ако ти је циљ да имаш више другова у школи, можеш

да напишеш: Немој никога да задиркујеш и Немој да подригујеш у посластичарници. Уколико имаш за циљ да прочиташ књигу из школске лектире – а радије би да читаш о диносаурусима – можеш на списку да напишеш: Немој да ти књиге о диносаурусима одвлаче пажњу.

Шта би могло да се нађе на списку онога што не треба радити да би се напредовало?

Избегни парализу због анализе

Парализа наступа када се заглибиш и не можеш да кренеш даље. Анализа је подробно испитивање нечега. Шта би, по твом мишљењу, парализа због анализе могла да значи када је реч о постизању циља?

Ален је обожавао математику. Уживао је у томе да рашчлани проблем, размишља о томе како да му приступи и затим га реши. Проверавао је све што уради и најчешће долазио до тачног решења.

Али, када је требало да напише есеј, Алену је стао мозак. Код математичких проблема обично постоји јасан пут до тачног решења. Могуће је користити различите стратегије, а решење је или тачно или нетачно и увек може да се провери. Али код писања састава нема јасног пута или тачног решења. Оно захтева креативност и способност изражавања, а може да се уобличи на много разних начина.

Ален је био под стресом због постојања тако много могућности.

Када је добио тему за есеј, са зебњом је зурио у празан папир. У глави је непрекидно састављао почетну реченицу, али никада није био задовољан. Ниједна му није била довољно добра. Толико се бринуо да ће есеј бити лош да на крају није ништа написао. Наставнику је рекао:

„Ја једноставно не знам да пишем есеје.“

Наставник му је саветовао да постави себи за циљ да напише три реченице. Такође је обећао да ће их одмах прегледати и дати своје мишљење о њима, како би Ален могао да види шта је добро, а шта не. Ален је и даље страховао да то што напише неће бити савршено. Али, након што га је наставник охрабрио, решио је да покуша.

Када је написао те три реченице, наставник их је прегледао и показао му је шта је добро урадио. „Поткрепио си своје мишљење разлогом. То је сјајно“, рекао је наставник. Затим се осврнуо на оно што је могло да буде боље. „Видиш ову реченицу? могао си да додаш још неколико детаља да би то што си рекао звучало убедљивије.“

Алену је овај савет звучао разумно и зато је преправио реченице да би биле садржајније. Он је такође поставио себи за циљ да следећи пут напише четири реченице и наставник је обећао да ће их прегледати. Ти мали и упорни кораци ојачали су његово самопоуздање и помогли му да се ослободи страха када треба да напише есеј.

Ален је био оптерећен наизлед неограниченим могућностима које му пружа писање. Није био у стању да се концентрише, јер није постојао само један прави начин на који се задатак решава.

Наставник му је помогао саветом да подели састав на мање целине. Када се усредсредио само на део задатка, није му се чинило да је то тако велики посао.

Ако те паралише пројекат или задатак који ти изгледа превелик или претежак, пробај да га поделиш на мање „залогаје“. Понекад посматрање шире слике може бити застрашујуће и зато гледај само оно што тренутно можеш да урадиш. Постоји изрека која каже да путовање од хиљаду миља почиње првим кораком. Сети се корњаче и крени полако, али сигурно.

Да ли можеш да се сетиш неке области у којој ти се догодила парализа због анализе? Зашто се, по твом мишљењу, то десило?

Шта можеш да урадиш како би се твоја способност усредсређивања на циљ побољшала?

Извор: Detinjarije.com