Корона вирус пандемији нико не може оспорити да је убрзала дуго очекивану дигитализацију у многим школама, здравству, али и у другим институцијама. Многи стручњаци сматрају да је та дуго очекивана промена била незамислива пре само неколико година, напросто да је била равна научној фантастици. Но, сада из тога изискује и питање да ли можда то представља претњу нашој сигурности на мрежи?
Овај случај је између осталог било буђење за оне стручњаке, људе који се супростављају потпуном, а неки то могу и назвати офанзивном дигиталном друштву. Док, постоје и они који се супростављају оваквим ставовима те сматрају да су секторима, као што је образовање и здравство одавно били потребни видови буђења на такав начин.
Напросто, вирус корона је читаве секторе који су трошили раније много времена разговора, о таквим предлозима одједном натерао да усвоје такав начин обављања посла. Све се догодило у само неколико недеља. Но, сада долазимо до чувене и јако познате реченице у ИТ сектору, која гласи: “Што више радимо на мрежи, самим тим и више података стварамо. Више података – више ризика, али и потенцијалне користи”.
Ако се уз то примењује експертно мишљење, вештина или искуство, говори се о знању. На крају је мудрост која „зна“ када и како употребити знање за одређену сврху. А јако битно је истаћи да се подаци и информације сматрају важним ресурсом и то се односи на све врсте података.
Међутим, тај систем дигитализације је у светским развијеним земљама, као што је реч о СР Немачкој проглашен у школама са низом неефикасности. Стручњаци за дигитално образовање сматрају да је разлог тог неуспеха то што се образовни сектор заглавио у аналогном/традиционалном образовању. Осим тога, стручњаци за тај неуспех такође криве и државу, као и наставни кадар који није довољно едукован за заштиту података, као и техничку примену. Те критике су усвојене од стране власти, која је те критике дуго игнорисала, те су донели хитну одлуку да се то питање што пре реши и да сви запослени у овом сектору морају проћи обуку.
На пример, оно што недостаје наставном кадру за квалитетно обављање наставе на даљину јесте наменски програм за размену наставног материјала. Још један велики недостатак јесте то што наставници често користе своје приватне рачунаре, као и приватну адресу е-поште, без стандарда за ажурирање или сигурност података. Такође, једва да постоји сигурносна копија (бацкуп). Напросто, од почетка пандемије, све је било препуштено наставницима и професорима који су обавили сјајан посао управљајући тешком ситуацијом.
Као резултат, користиле су се дигиталне платформе отвореног кода “Гоогле Цлассроом”, “Моодле”, “Зоом”, “Скyпе”, и друге. Док неки, очајнички су покушавали да преко е-поште обављају тај посао. Одређени запослени у образовном сектору нису се снашли у свему овоме, зарад довољно нестручности када је у питању познавање ИТ технологије, затим истраживања су такође показала да одређени професори нису правовремено прослеђивали потребне материјале за наставу, те нису правовремено давали одговоре на питања студената, итд.
Како се изолација све више продужавала, све више образовних институција се сводило за рад на популарним платформама за видео конференције “Гоогле Цлассроом”, “Зоом”, као и многе друге, те су углавном постајали редовни део наставног плана. Самим тим, то је покренуло разна питања о заштити података на овим популарним платформама.
Међутим, СР Немачка је једна од првих земаља која се одлучила супротставити и овом проблему, те је Државни орган за заштиту података био “гласнији” од осталих и упозорио на неке ризике – проузроковане такозваном “грешком корисника”, али и на грешке поменутих апликација које се могу искористити у сврху манипулације подацима. Самим тим, предложили су две алтернативе, односно шифровану апликацију за размену порука “Тхреема” и платформу отвореног кода “БигБлуеБуттон”, која се користи за видео конференције, а изузетно сигурније од свих других програма. Са друге стране, питање технолошке сигурности на дигиталним платформама је тешко у потпуности осигурати.
Доктор информатичких наука Хелмих са Универзитета у Ростоку мишљења је да корисник може да ради нешто намерно или ненамерно што проузрокује да буде он опасност или пак неки други корисник. Затим, постоји опште недостајање разумевање технологије, сматра Хелмих и истиче да: “Ако би школе обезбедиле наставном кадру рачунаре који су задовољили правилима заштите података, велики број облика злоупотребе једноставно не би били могући”. Такође је мишљења да никада нећемо постићи 100% сигурност података на мрежи. Али препуштање наставницима да обављају преко сопствених уређаја је поприлично неприхватљиво, каже он. Те за крај је додао да много је оних људи у образовној политици који не осећају повезаност са дигиталним светом.
Но, ако је то заиста тачно, мишљења сам то може довести до недостатак иновација у образовним институцијама. Међутим, иронија у свему овоме је то што су неки ово схватили као нешто апсурдно и жељели су истаћи како код њих све функционише у најбољем реду.
Наиме, британски премијер Џонсон са својим истомишљеницима на популарној друштвеној мрежи Тњиттер поделио слику почетка првог дигиталног састанка у Великој Британији који је одржан преко апликације „Зоом“. Међутим, тај твит није наишао на позитивније реакције од стране јавности, те је добио велики број критика. Наиме, твит је био препун ИП бројева учесника састанка, самим тим критикован је зарад потенцијалног кршења сигурности, међу којима су и била деца.
Током семинара о дигиталној образовној политици, чији је домаћин било „Немачко друштво за информатику”, односно удружење професора, цитирано је следеће: “Људи користе технологију много више него што је стварно заиста разумеју”. Јер, уколико би хакер пожелео да искористи податке у информативне сврхе, рекламе, довољно би му било само да упадне у систем ове врсте комуникације преко популарних платформи, то би му било најлакша тачка прикупљања информација.
Међутим, и Европска унија је итекако била свесна овог проблема, те су истакли на обележавању годишњице законодавства Европске уније о заштити података, познато као “ГДПР” истакли да се правила заштите података не спроводе довољно. Додају томе недостатак довољне обуке међу наставница. Ако наставници не могу да процене ризике, како могу помоћи својим ученицима да се заштите? Те је додано да наставном кадру треба боља и стална дигитална обука која ће им пружити алате и знање да би проценили ризике и користи технологије.
Коронавирус нам је можда пружио прилику да се промени образовни систем уз коришћење модернијих начина, али исти начини не смеју да се загубе када се поново буде реализовао традиционалнији вид наставе. За нека будућа времена изузетно је потребно да образовни систем буде у корак са модерном технологијом. Међутим, овим текстом није да вам желимо скренути пажњу на само одређене последице које носи са собом овакав вид наставе, напротив, желимо такође истаћи и велику улогу коју је наставни кадар имао борби са вирусом корона, те су јасно показали спремност да одговоре сваком изазову. Хвала у име свих ваших ученика и студената.
Аутор текста: Огњен Недић, дипл. социолог
Извор: 6yka.com
